1. Dnevnika 11

¹I sabraše se svi Izrailjci k Davidu u Hevron, i rekoše: Evo, mi smo kost tvoja i telo tvoje. ²I pre, dok Saul beše car ti si odvodio i dovodio Izrailja; i Gospod Bog tvoj rekao ti je: Ti ćeš pasti narod moj Izrailja; i ti ćeš biti vođ narodu mom Izrailju. ³Tako dođoše sve starešine Izrailjeve k caru u Hevron, i učini s njima David veru u Hevronu pred Gospodom, i pomazaše Davida za cara nad Izrailjem kao što beše rekao Gospod preko Samuila.

⁴Potom otide David sa svim Izrailjem na Jerusalim, a to je Jevus, jer onde behu Jevuseji, koji življahu u onoj zemlji. ⁵I rekoše Jevušani Davidu: Nećeš ući ovamo. Ali David uze kulu Sion, to je grad Davidov. ⁶Jer David reče: Ko prvi nadbije Jevuseje, biće knez i vojvoda. I Joav, sin Serujin iziđe prvi, i posta knez. ⁷Posle seđaše David u tom gradu, zato ga prozvaše grad Davidov. ⁸I sazida grad unaokolo, od Milona unaokolo; a Joav opravi ostatak grada. ⁹I David jednako napredovaše i siljaše se, jer Gospod nad vojskama beše s njim.

¹⁰A ovo su poglavice među junacima Davidovim, koji junački radiše uza nj za carstvo njegovo sa svim Izrailjem da bude car nad Izrailjem po reči Gospodnjoj; ¹¹i ovo je broj junaka Davidovih: Jasoveam sin Ahmonijev, prvi između trideset; on mahnu kopljem svojim na tri stotine, i pobi ih u jedanput.

¹²A za njim Eleazar, sin Dodov Ahošanin, on beše jedan od tri junaka. ¹³On beše s Davidom u Fas-Damimu, kad se Filisteji skupiše na boj; i onde beše njiva puna ječma, i narod pobeže od Filisteja, ¹⁴a oni stadoše usred njive, i odbraniše je pobivši Filisteje; i Gospod dade izbavljenje veliko.

¹⁵I ta tri prva između trideset siđoše ka steni k Davidu u pećinu Odolamsku, kad vojska filistejska stajaše u logoru u dolini rafajskoj. ¹⁶A David beše onda u gradu, a straža filistejska beše tada u Vitlejemu. ¹⁷I David zažele i reče: Ko bi mi doneo vode da pijem iz studenca vitlejemskog što je kod vrata? ¹⁸Tada ta trojica prodreše kroz logor filistejski, i zahvatiše vode iz studenca vitlejemskog koji je kod vrata, i donesoše i dadoše Davidu; a David ne hte piti, nego je izli Gospodu. ¹⁹I reče: Ne dao mi Bog moj da to učinim! Eda li ću piti krv tih ljudi koji ne mariše za život svoj? Jer je donesoše ne mareći za život svoj. I ne hte je piti. To učiniše ta tri junaka.

²⁰I Avisaj brat Joavov beše prvi između trojice. I on mahnu kopljem svojim na tri stotine, i pobi ih, i proslavi se među trojicom; ²¹među trojicom beše slavniji od druge dvojice i beše im poglavica; ali one trojice ne stiže.

²²Venaja sin Jodajev, sin čoveka junaka iz Kaseila, koji učini velika dela, on pogubi dva junaka moavska, i sišav ubi lava u jami kad beše sneg. ²³On ubi i nekog Misirca visokog pet lakata. Imaše Misirac u ruci koplje kao vratilo, a on iziđe na nj sa štapom, i istrže Misircu koplje iz ruke, i ubi ga njegovim kopljem. ²⁴To učini Venaja, sin Jodajev, i bi slavan među ova tri junaka. ²⁵Beše najslavniji između tridesetorice, ali one trojice ne stiže. I David ga postavi nad pratiocima svojim.

²⁶Junaci između vojnika behu: Asailo, brat Joavov, Elhanan, sin Dodov iz Vitlejema, ²⁷Samot Arorarin, Helis Felonjanin, ²⁸Ira sin Ikisov iz Tekuje, Avijezer iz Anatota, ²⁹Sivehaj iz Husata, Ilaj iz Ahoha, ³⁰Maraj iz Netofata, Heled sin Vanin iz Netofata, ³¹Itaj, sin Rivajev iz Gavaje sinova Venijaminovih, Venaja iz Faratona, ³²Uraj od potoka gaskih, Avilo iz Arvata, ³³Azmavet iz Varuma, Elijava iz Salvona, ³⁴sinovi Asima Gizonjanina, Jonatan sin Sagijin Araranin, ³⁵Ahijam sin Saharov Araranin, Elifar sin Urov, ³⁶Efer iz Mehirata, Ahija iz Felona, ³⁷Esro Karmilac, Narav sin Esvajev, ³⁸Joilo brat Natanov, Mivar sin Agirijev, ³⁹Selek Amonac, Naraj Viroćanin, koji nošaše oružje Joavu, sinu Serujinom, ⁴⁰Ira Jetranin, Gariv Jetranin, ⁴¹Urija Hetejin, Zavad sin Alajev, ⁴²Adina, sin Sizin od sinova Ruvimovih, poglavar sinova Ruvimovih, i trideset s njim, ⁴³Anan sin Masin, i Josafat iz Mitne, ⁴⁴Ozija iz Asetrota, Sama i Jehilo sinovi Hotana Aroiranina, ⁴⁵Jediailo sin Simrijev i Joha brat mu iz Tise, ⁴⁶Elilo Mavljanin, i Jerivaj i Josavija sinovi Elnamovi, i Jetema Moavac, ⁴⁷Elilo i Ovid i Jasilo iz Mesovaje.