1. Dnevnika 13

¹I David učini veće s hiljadnicima i sa stotinicima i sa svim vojvodama, ²i reče David svemu zboru Izrailjevom: Ako vam je po volji, i ako je od Gospoda Boga našeg, da pošaljemo na sve strane k braći svojoj ostaloj po svim krajevima Izrailjevim, i k sveštenicima i Levitima po gradovima i podgrađima njihovim da se skupe k nama, ³pa da donesemo k sebi kovčeg Boga svog, jer Ga ne tražismo za vremena Saulovog. ⁴A sav zbor reče da se tako učini, jer to bi po volji svemu narodu.

⁵I tako David sabra sav narod Izrailjev od Sihora misirskog dori do Emata, da donesu kovčeg Božiji iz Kirijat-Jarima. ⁶I otide David sa svim Izrailjem u Valu, u Kirijat-Jarim Judin, da prenesu odande kovčeg Boga Gospoda, koji sedi na heruvimima, čije se ime priziva. ⁷I povezoše kovčeg Božiji na novim kolima iz kuće Avinadavove; a Uza i Ahijo upravljahu kolima. ⁸A David i sav narod Izrailjem igrahu pred Bogom iz sve snage pevajući i udarajući u gusle i u psaltire i u bubnje i u kimvale i trubeći u trube.

⁹A kad dođoše do gumna Hidonovog, Uza se maši rukom da prihvati kovčeg jer volovi potegoše na stranu. ¹⁰I Gospod se razgnevi na Uzu, i udari ga što se maši rukom za kovčeg, te umre onde pred Bogom. ¹¹I ožalosti se David što Gospod ubi Uzu: Zato se prozva ono mesto Fares-Uza do danas. ¹²I uplaši se David od Boga u onaj dan, i reče: Kako ću doneti k sebi kovčeg Božji? ¹³I ne prenese David kovčeg k sebi u grad Davidov, nego ga skloni u kuću Ovid-Edoma Getejina. ¹⁴I osta kovčeg Božji kod porodice Ovid-Edomove u kući njegovoj tri meseci. I Gospod blagoslovi dom Ovid-Edomov i sve što imaše.