1. Dnevnika 17

¹A kad David seđaše kod kuće svoje, reče David Natanu proroku: Gle, ja stojim u kući od kedrovog drveta, a kovčeg zaveta Gospodnjeg pod zavesima. ²A Natan reče Davidu: Šta ti je god u srcu, čini, jer je Bog s tobom.

³Ali onu noć dođe reč Božja Natanu govoreći: ⁴Idi i reci Davidu sluzi mom: Ovako veli Gospod: Ti mi nećeš sazidati kuće da u njoj nastavam. ⁵Kad nisam nastavao u kući otkad izvedoh Izrailja do danas, nego sam išao od šatora do šatora i od naslona do naslona, ⁶kuda sam god hodio sa svim Izrailjem, jesam li jednu reč rekao kome između sudija Izrailjevih kojima zapovedah da pasu narod moj, i kazao: Zašto mi ne načinite kuću od kedra? ⁷Ovako, dakle, reci sluzi mom Davidu: Ovako veli Gospod nad vojskama: Ja te uzeh od tora, od ovaca, da budeš vođ narodu mom Izrailju. ⁸I bejah s tobom kuda si god išao, i istrebih sve neprijatelje tvoje ispred tebe, i stekoh ti ime kao što je ime velikih ljudi na zemlji. ⁹I odrediću mesto narodu svom Izrailju, i posadiću ga, te će nastavati u svom mestu, i neće se više pretresati; niti će im više dosađivati nepravednici kao pre, ¹⁰i od onog dana kada sam postavio sudije nad narodom svojim Izrailjem; i pokorih sve neprijatelje tvoje; nego ti javljam da će ti Gospod sazidati kuću. ¹¹I kad se navrše dani tvoji da otideš k ocima svojim, podignuću seme tvoje nakon tebe, koje će biti između sinova tvojih, i utvrdiću carstvo njegovo. ¹²Oni će mi sazidati dom, i utvrdiću presto njegov doveka. ¹³Ja ću mu biti Otac, i on će mi biti sin; a milosti svoje neću ukloniti od njega kao što sam uklonio od onog koji beše pre tebe. ¹⁴Nego ću ga utvrditi u domu svom i u carstvu svom doveka, i presto će njegov stajati doveka. ¹⁵Po svim ovim rečima i po svoj ovoj utvari kaza Natan Davidu.

¹⁶Tada dođe car David i stade pred Gospodom, i reče: Ko sam ja, Gospode Bože, i šta je dom moj, te si me doveo dovde? ¹⁷I to ti se čini malo, Bože, nego si govorio i za dom sluge svog na dugo vremena, i postarao si se za tu slavu zakonom čovečijim, Gospode Bože. ¹⁸Šta će još David da Ti govori o časti sluge Tvog, kad Ti znaš slugu svog? ¹⁹Gospode, sluge svog radi i po srcu svom činiš svu ovu veliku stvar, obznanjujući sve ove velike stvari. ²⁰Gospode, nema takvog kakav si Ti, i nema Boga osim Tebe, po svemu sto čusmo svojim ušima. ²¹Jer koji je narod na zemlji kao Tvoj narod Izrailj? Radi koga je Bog išao da ga iskupi da mu bude narod, i da steče sebi ime velikim i strašnim delima izgoneći narode ispred naroda svog, koji si iskupio iz Misira. ²²Jer si učinio narod svoj Izrailja svojim narodom doveka; a Ti si im, Gospode, Bog. ²³I tako, Gospode, reč koju si obrekao sluzi svom i domu njegovom neka bude tvrda doveka, i učini kako si rekao. ²⁴Neka bude tvrda, da se veliča ime Tvoje doveka i da se govori: Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev jeste Bog nad Izrailjem, i dom Davida sluge Tvog neka stoji tvrdo pred Tobom. ²⁵Jer si Ti, Bože moj, javio sluzi svom da ćeš mu sazidati dom, zato se sluga Tvoj usudi da Ti se pomoli. ²⁶Tako Gospode, Ti si Bog, i obrekao si sluzi svom to dobro. ²⁷Budi dakle voljan i blagoslovi dom sluge svog da bude doveka pred Tobom; jer kad Ti, Gospode, blagosloviš, biće blagosloven doveka.