1. Dnevnika 5

¹A sinovi Ruvima, prvenca Izrailjevog, jer on beše prvenac, ali kad oskrvni postelju oca svog, dano bi njegovo prvenaštvo sinovima Josifa sina Izrailjevog, ali ne tako da se broji prvenac, ²jer Juda bi najsilniji među braćom svojom i od njega je vođ, ali prvenaštvo dobi Josif; ³sinovi Ruvima, prvenca Izrailjevog behu: Anoh i Faluj, Esron i Harmija, ⁴sinovi Joilovi: Semaja sin mu, a njegov sin Gog, a njegov sin Simej, ⁵a njegov sin Miha, a njegov sin Reaja, a njegov sin Val, ⁶a njegov sin Veira, kog odvede Teglat-Felasar car asirski; on beše knez plemena Ruvimovog. ⁷A braći njegovoj po porodicama njihovim kad se izbrojaše po kolenima svojim, beše knez Jeilo i Zaharija, ⁸a Vela sin Azaza sina Seme sina Joilovog; on življaše u Aroiru i do Nevona i Valmeona. ⁹Potom življaše k istoku dori do pustinje od reke Efrata, jer im se stoka umnoži u zemlji galadskoj. ¹⁰I za vremena Saulovog vojevaše na Agarene, koji izgiboše od ruke njihove; i tako se naseliše u šatorima njihovim po svemu istočnom kraju zemlje galadske.

¹¹A sinovi Gadovi življahu prema njima u zemlji vasanskoj do Salhe. ¹²Joilo im beše poglavar, a Safan drugi, pa Janaj i Safat u Vasanu. ¹³A braća njihova po domovima otačkim behu: Mihailo i Mesulam i Seva i Joraj i Jahan i Zije i Ever, sedmorica. ¹⁴Ti behu sinovi Avihaila sina Urija sina Jaroje sina Galada sina Mihaila sina Jesisaja sina Jadona sina Vuzovog. ¹⁵Ahije sin Avdila sina Gunijevog beše poglavar u domu otaca njihovih. ¹⁶I življahu u Galadu, u Vasanu i selima njegovim i u svim podgrađima saronskim do međa njegovih. ¹⁷Svi ovi biše izbrojani za vremena Jotama, cara Judinog i za vreme Jerovoama, cara Izrailjevog.

¹⁸Sinova Ruvimovih i Gadovih i polovine plemena Manasijinog, hrabrih ljudi, što nošahu štit i mač, i zatezahu luk, i veštih boju, beše četrdeset i četiri hiljade i sedam stotina i šezdeset, koji iđahu na vojsku; ¹⁹i vojevaše na Agarene, na Jetureje i Nafiseje i Nodaveje, ²⁰i dođe im pomoć suprot njih, i Agareni im biše dani u ruke i sve što imahu; jer zavapiše Bogu u boju, i usliši ih, jer se pouzdaše u Nj. ²¹I zapleniše stoku njihovu, pedeset hiljada kamila i dvesta i pedeset hiljada ovaca i dve hiljade magaraca i sto hiljada duša ljudskih. ²²A ranjenih mnogo pade; jer taj boj bi od Boga; i nastavaše na mestu njihovom do seobe svoje.

²³A sinovi polovine plemena Manasijinog življahu u toj zemlji od Vasana do Val-Ermona i Senira, do gore Ermona; behu se umnožili. ²⁴A ovo behu poglavari u domu otaca njihovih: Efer i Jesej i Elilo i Azrilo i Jeremija i Odavija i Jadilo, ljudi hrabri i na glasu poglavari u domu otaca svojih. ²⁵Ali kad zgrešiše Bogu otaca svojih i činiše preljubu za bogovima naroda one zemlje, koje Bog istrebi ispred njih, ²⁶podiže Bog Izrailjev duh Fula, cara asirskog i duh Teglat-Felasara, cara asirskog, i preseliše pleme Ruvimovo i pleme Gadovo i polovinu plemena Manasijinog, i odvedoše ih u Alu i u Avor i u Aru, i na reku Gozan, gde ostaše do danas.