1. Korinćanima 11

¹Ugledajte se na mene, kao i ja na Hrista.

²Hvalim vas pak, braćo, što sve moje pamtite i držite zapovesti kao što vam predadoh. ³Ali hoću da znate da je svakome mužu glava Hristos; a muž je glava ženi; a Bog je glava Hristu. ⁴Svaki muž koji se s pokrivenom glavom moli Bogu ili prorokuje, sramoti glavu svoju. ⁵I svaka žena koje se gologlava moli Bogu ili prorokuje, sramoti glavu svoju; jer je svejedno kao da je obrijana. ⁶Ako se, dakle, ne pokriva žena, neka se striže; ako li je ružno ženi strići se ili brijati se, neka se pokriva. ⁷Ali muž da ne pokriva glavu, jer je obličje i slava Božija; a žena je slava muževlja. ⁸Jer nije muž od žene nego žena od muža. ⁹Jer muž nije sazdan žene radi nego žena muža radi. ¹⁰Zato žena treba da ima vlast na glavi, anđela radi. ¹¹Ali niti je muž bez žene ni žena bez muža u Gospodu. ¹²Jer kako je žena od muža, tako je i muž iz žene; a sve je od Boga. ¹³Sami među sobom sudite je li lepo da se žena gologlava moli Bogu? ¹⁴Ili ne uči li vas i sama priroda da je mužu sramota ako gaji dugačku kosu; ¹⁵a ženi je slava ako gaji dugačku kosu? Jer joj je kosa dana mesto pokrivala. ¹⁶Ako li je ko svadljiv, mi takav običaj nemamo, niti crkve Božije.

¹⁷Ali ovo zapovedajući ne hvalim da se ne na bolje nego na gore sabirate. ¹⁸Prvo dakle kad se sabirate u crkvu, čujem da imaju raspre među vama, i nešto verujem od ovog. ¹⁹Jer treba i jeresi da budu među vama, da se pokažu pošteni koji su među vama. ²⁰A kad se skupite na jedno mesto, ne jede se večera Gospodnja. ²¹Jer svaki svoju večeru uzme najpre i jede, i tako jedan gladuje a drugi se opija. ²²Eda li dakle nemate kuća da jedete i pijete? Ili ne marite za crkvu Božiju, i sramotite one koji nemaju? Šta ću vam reći? Hoću li vas pohvaliti za to? Neću.

²³Jer ja primih od Gospoda šta vam i predadoh, da Gospod Isus onu noć u koju bivaše predan uze hleb. ²⁴I zahvalivši prelomi i reče: Uzmite, jedite, ovo je telo moje koje se za vas lomi; ovo činite meni za spomen. ²⁵Tako i čašu, po večeri, govoreći: Ova je čaša novi zavet u mojoj krvi; ovo činite, kad god pijete, meni za spomen. ²⁶Jer kad god jedete ovaj hleb i čašu ovu pijete, smrt Gospodnju obznanjujete, dokle ne dođe.

²⁷Tako koji nedostojno jede ovaj hleb ili pije čašu Gospodnju, kriv je telu i krvi Gospodnjoj. ²⁸Ali čovek da ispituje sebe, pa onda od hleba da jede i od čaše da pije; ²⁹jer koji nedostojno jede i pije, sud sebi jede i pije, ne razlikujući tela Gospodnjeg. ³⁰Zato su među vama mnogi slabi i bolesni, i dovoljno ih spavaju. ³¹Jer kad bismo sebe rasuđivali, ne bismo osuđeni bili. ³²Ali kad smo suđeni, nakazuje nas Gospod, da se ne osudimo sa svetom.

³³Zato, braćo moja, kad se sastajete da jedete, iščekujte jedan drugog. ³⁴Ako li je ko gladan, neka jede kod kuće, da se na greh ne sastajete. A za ostalo urediću kad dođem.