1. Korinćanima 14

¹Držite se ljubavi, a starajte se za duhovne darove, a osobito da prorokujete. ²Jer koji govori jezike, ne govori ljudima nego Bogu: jer niko ne sluša, a on duhom govori tajne. ³A koji prorokuje govori ljudima za popravljanje i utehu i utvrđenje. ⁴Jer koji govori jezike sebe popravlja, a koji prorokuje crkvu popravlja. ⁵Ali ja bih hteo da vi svi govorite jezike, a još više da prorokujete: jer je veći onaj koji prorokuje negoli koji govori jezike, već ako ko kazuje, da se crkva popravlja.

⁶A sad, braćo, ako dođem k vama jezike govoreći, kakvu ću korist učiniti ako vam ne govorim ili u otkrivenju, ili u razumu, ili u proroštvu, ili u nauci? ⁷Kao neke stvari bezdušne koje daju glas, bila svirala ili gusle, ako različan glas ne daju, kako će se razumeti šta se svira ili gudi? ⁸Jer ako truba da nerazgovetan glas, ko će se pripraviti na boj? ⁹Tako i vi ako nerazumljivu reč kažete jezikom, kako će se razumeti šta govorite? Jer ćete govoriti u vetar. ¹⁰Ima na svetu Bog zna koliko različnih glasova, ali nijedan nije bez značenja. ¹¹Ako dakle ne znam silu glasa, biću nemac onom kome govorim, i onaj koji govori biće meni nemac. ¹²Tako i vi, budući da se starate za duhovne darove, gledajte da budete onima bogati koji su na popravljanje crkve.

¹³Zato, koji govori jezikom neka se moli Bogu da kazuje. ¹⁴Jer ako se jezikom molim Bogu, moj se duh moli, a um je moj bez ploda. ¹⁵Šta će se dakle činiti? Moliću se Bogu duhom, a moliću se i umom; hvaliću Boga duhom, a hvaliću i umom. ¹⁶Jer kad blagosloviš duhom kako će onaj koji stoji mesto prostaka reći „Amin” po tvom blagoslovu, kad ne zna šta govoriš? ¹⁷Ti dobro zahvaljuješ, ali se drugi ne popravlja. ¹⁸Hvala Bogu mom što govorim jezike većma od svih vas. ¹⁹Ali u crkvi volim pet reči umom svojim reći, da se i drugi pomognu, nego hiljadu reči jezikom.

²⁰Braćo! Ne budite deca umom, nego pakošću detinjite, a umom budite savršeni. ²¹U zakonu piše: Drugim jezicima i drugim usnama govoriću narodu ovom, i ni tako me neće poslušati, govori Gospod. ²²Zato su jezici za znak ne onima koji veruju, nego koji ne veruju; a proroštvo ne onima koji ne veruju, nego koji veruju. ²³Ako se dakle skupi crkva sva na jedno mesto, i svi uzgovorite jezicima, a dođu i prostaci, ili nevernici, neće li reći da ste poludeli? ²⁴A ako svi prorokuju, i dođe kakav nevernik ili prostak, bude pokaran od svih i suđen od svih. ²⁵I tako tajne srca njegovog bivaju javljene, i tako padnuvši ničice pokloniće se Bogu, i kazaće da je zaista Bog s vama.

²⁶Šta će se dakle činiti, braćo? Kad se sabirate svaki od vas ima psalam, ima nauku, ima jezik, ima otkrivenje, ima kazivanje; a sve da biva na popravljanje. ²⁷Ako ko govori jezikom, ili po dvojica, ili najviše po trojica i to poredom; a jedan da kazuje. ²⁸Ako li ne bude nikoga da kazuje, neka ćuti u crkvi, a sebi neka govori i Bogu. ²⁹A proroci dva ili tri neka govore, i drugi neka rasuđuju. ³⁰Ako li se otkrije šta drugom koji sedi, neka čeka dok prvi ućuti. ³¹Jer možete prorokovati svi, jedan po jedan, da se svi uče i svi da se teše. ³²I duhovi proročki pokoravaju se prorocima; ³³jer Bog nije Bog bune, nego mira, kao po svim crkvama svetih. ³⁴Žene vaše da ćute u crkvama; jer se njima ne dopusti da govore, nego da slušaju, kao što i zakon govori. ³⁵Ako li hoće čemu da se nauče, kod kuće muževe svoje neka pitaju; jer je ružno ženi da govori u crkvi.

³⁶Eda li od vas reč Božija iziđe? Ili samim vama dođe? ³⁷Ako ko misli da je prorok ili duhovan, neka razume šta vam pišem, jer su Gospodnje zapovesti. ³⁸Ako li ko ne razume, neka ne razume. ³⁹Zato, braćo moja, starajte se da prorokujete, i ne zabranjujte govoriti jezicima. ⁴⁰A sve neka biva pošteno i uredno.