1. Korinćanima 7

¹A za ono što mi pisaste: dobro je čoveku da se ne dohvata do žene: ²Ali zbog kurvarstva svaki da ima svoju ženu, i svaka žena da ima svog muža; ³muž da čini ženi dužnu ljubav, tako i žena mužu. ⁴Žena nije gospodar od svog tela, nego muž; tako i muž nije gospodar od svog tela, nego žena. ⁵Ne zabranjujte se jedno od drugog, već ako u dogovoru za vreme, da se postite i molite Bogu; i opet da se sastanete, da vas sotona ne iskuša vašim neuzdržanjem.

⁶Ali ovo govorim po svetu a ne po zapovesti; ⁷jer hoću da svi ljudi budu kao i ja; ali svaki ima svoj dar od Boga: ovaj dakle ovako, a onaj onako.

⁸A neoženjenim i udovicama velim: dobro im je ako ostanu kao i ja što sam. ⁹Ako li se ne uzdrže, neka se žene i udaju; jer je bolje ženiti se negoli upaljivati se.

¹⁰A oženjenim zapovedam, ne ja nego Gospod, da se žena od muža ne razdvaja ¹¹(ako se se pak i razdvoji, da se više ne udaje, ili da se pomiri sa svojim mužem); i muž da ne pušta ženu.

¹²A ostalima govorim ja a ne Gospod: ako koji brat ima ženu nekrštenu i ona se privoli živeti s njim, da je ne ostavlja. ¹³I žena ako ima muža nekrštenog i on se privoli živeti s njom, da ga ne ostavlja. ¹⁴Jer se posveti muž nekršten ženom krštenom, i posveti se žena nekrštena od muža krštenog; jer inače deca vaša bila bi nečista, a sad su sveta. ¹⁵Ako li se nekršteni razdvaja, neka se razdvoji; jer se brat ili sestra u takvom događaju ne zarobi; jer nas na mir dozva Gospod Bog. ¹⁶Jer šta znaš, ženo, da ako muža spaseš? Ili šta znaš, mužu, da ako ženu spaseš?

¹⁷Samo kao što je Bog razdelio svakome, i kao što je svakog pozvao Gospod onako neka živi. I tako zapovedam po svim crkvama. ¹⁸Je li ko pozvat obrezan, neka se ne gradi neobrezan; ako li je ko pozvat neobrezan, neka se ne obrezuje. ¹⁹Obrezanje je ništa, i neobrezanje je ništa; nego držanje zapovesti Božijih. ²⁰Svaki neka ostane u onom zvanju u kome je pozvan. ²¹Jesi li pozvan rob, ne brini se; nego ako i možeš svoj biti, još radije budi. ²²Jer koji je pozvan u Gospodu rob, slobodnjak je Gospodnji, tako i koji je pozvan slobodnjak, rob je Hristov. ²³Kupljeni ste skupo, ne budite robovi ljudima. ²⁴Svaki, braćo, u čemu je ko pozvan u onom neka ostane pred Gospodom.

²⁵A za devojke nemam zapovesti Gospodnje, nego dajem savet, kao koji sam pomilovan od Gospoda, da budem veran. ²⁶Mislim dakle ovo da će biti dobro za sadašnju nevolju da je čoveku dobro tako biti. ²⁷Jesi li se privezao za ženu, ne traži da se razrešiš; jesi li se odrešio od žene, ne traži žene. ²⁸A ako li se i oženiš, nisi sagrešio; i devojka ako se uda, nije sagrešila: ali će imati takvi nevolje telesne; a ja vas žalim. ²⁹A ovo govorim, braćo, jer je ostalo vreme prekraćeno, da će i oni koji imaju žene biti kao oni koji nemaju; ³⁰i koji plaču kao koji ne plaču; i koji se raduju kao koji se ne raduju; i koji kupuju kao koji nemaju; ³¹i koji ovaj svet upotrebljavaju kao da ga ne upotrebljavaju: jer prolazi obličje ovog sveta.

³²A ja hoću da ste vi bezbrižni. Ko je neoženjen brine se za Gospodnje, kako će ugoditi Gospodu; ³³a koji je oženjen brine se za svetsko, kako će ugoditi ženi. Drugo je žena, a drugo je devojka. ³⁴Koja je neudata brine se za Gospodnje, kako će ugoditi Gospodu, da bude sveta i telom i duhom; a koja je udata brine se za svetsko, kako će ugoditi mužu. ³⁵A ovo govorim na korist vama samim, ne da vam nametnem zamku na vrat, nego za lepu i pristojnu službu Gospodu bez smetnje.

³⁶Ako li pak ko misli da je sramota za njegovu devojku kad ostane usedelica, i ne može drugačije biti, neka čini šta hoće, ne greši ako se uda. ³⁷A koji stoji tvrdo u srcu, i nema nevolje, a ima vlast nad svojom voljom, i ovo je rasudio u srcu svom da zadrži devojku, dobro čini. ³⁸Tako i onaj koji udaje svoju devojku dobro čini; ali koji ne udaje bolje čini.

³⁹Žena je privezana zakonom dokle joj god živi muž; a ako joj umre muž, slobodna je za koga hoće da se uda, samo u Gospodu. ⁴⁰Ali je blaženija ako ostane tako po mom savetu; jer mislim da i ja imam Duha Božijeg.