2. Korinćanima 12

¹Ali mi se ne pomaže hvaliti, jer ću doći na viđenja i otkrivenja Gospodnja. ²Znam čoveka u Hristu koji pre četrnaest godina (ili u telu ne znam; ili osim tela, ne znam: Bog zna) bi odnesen do trećeg neba. ³I znam za takvog čoveka (ili u telu, ili osim tela, ne znam: Bog zna) ⁴Da bi odnesen u raj, i ču neiskazane reči kojih čoveku nije slobodno govoriti. ⁵Tim ću se hvaliti, a sobom se neću hvaliti, već ako slabostima svojim. ⁶Jer kad bih se i hteo hvaliti, ne bih bio bezuman, jer bih istinu kazao; ali štedim da ne bi ko više pomislio za mene nego što me vidi ili čuje šta od mene. ⁷I da se ne bih poneo za premnoga otkrivenja, dade mi se žalac u meso, anđeo sotonin, da me ćuša da se ne ponosim. ⁸Zato triput Gospoda molih da odstupi od mene. ⁹I reče mi: Dosta ti je moja blagodat; jer se moja sila u slabosti pokazuje sasvim. Dakle ću se najslađe hvaliti svojim slabostima, da se useli u mene sila Hristova. ¹⁰Zato sam dobre volje u slabostima, u ruženju, u nevoljama, u progonjenjima, u tugama za Hrista: jer kad sam slab onda sam silan.

¹¹Postadoh bezuman hvaleći se: vi me nateraste; jer je trebalo da me vi hvalite; jer ni u čemu nisam manji od prevelikih apostola, ako i jesam ništa. ¹²Jer znaci apostolovi učiniše se među vama u svakom trpljenju, u znacima i čudesima i silama. ¹³Jer šta je u čemu ste manji od ostalih crkava, osim samo što vam ja sam ne dosadih? Bacite na mene ovu krivicu.

¹⁴Evo sam gotov treći put da vam dođem, i ne dosađujem vam; jer ne tražim šta je vaše nego vas. Jer deca nisu dužna roditeljima imanja teći nego roditelji deci. ¹⁵A ja dragovoljno potrošiću i biću potrošen za duše vaše, ako i ljubim ja vas odviše, a vi mene manje ljubite. ¹⁶Ali neka bude, ja ne dosadih vama, nego lukav budući dobih vas prevarom. ¹⁷Eda li vas šta zakidoh preko koga od onih koje slah k vama? ¹⁸Umolih Tita, i s njim poslah brata: eda li vas Tit šta zakide? Ne hodismo li jednim duhom? Ne jednim li stopama?

¹⁹Mislite li opet da vam se odgovaramo? Pred Bogom u Hristu govorimo, a sve je, ljubazni, za vaše popravljanje. ²⁰Jer se bojim da kad po čem dođem neću vas naći kakve hoću, i ja ću se naći vama kakva me nećete: da kako ne budu svađe, zavisti, srdnje, prkosi, opadanja, šaptanja, nadimanja, bune: ²¹Da me opet kad dođem ne ponizi Bog moj u vas, i ne usplačem za mnogima koji su pre sagrešili i nisu se pokajali za nečistotu i kurvarstvo i sramotu, što počiniše.