3. Jovanova 1

¹Od starešine Gaju ljubaznom, kog ja ljubim va istinu.

²Ljubazni! Molim se Bogu da ti u svemu bude dobro, i da budeš zdrav, kao što je tvojoj duši dobro. ³Obradovah se vrlo kad dođoše braća i posvedočiše tvoju istinu, kako ti u istini živiš. ⁴Nemam veće radosti od ove da čujem moja deca u istini da hode.

⁵Ljubazni! Verno radiš što činiš braći i gostima, ⁶koji posvedočiše tvoju ljubav pred crkvom; i dobro ćeš učiniti ako ih spremiš kao što treba pred Bogom. ⁷Jer imena Njegovog radi iziđoše ne primivši ništa od neznabožaca. ⁸Mi smo, dakle, dužni primati takve, da budemo pomagači istini.

⁹Ja pisah crkvi; ali Diotref, koji želi da bude najstariji među nama, ne prima nas. ¹⁰Zato, ako dođem, spomenuću njegova dela koja tvori ružeći nas zlim rečima; i nije mu to dosta, nego sam braće ne prima, i zabranjuje onima koji bi hteli da ih primaju, i izgoni ih iz crkve.

¹¹Ljubazni! Ne ugledaj se na zlo, nego na dobro: koji dobro čini od Boga je, a koji zlo čini ne vide Boga. ¹²Dimitriju svedočiše svi, i sama istina; a i mi svedočimo; i znate da je svedočanstvo naše istinito.

¹³Mnogo imadoh da pišem; ali neću mastilom i perom da ti pišem; ¹⁴nego se nadam da ću te skoro videti; i iz usta govoriti.

¹⁵Mir ti! Pozdravljaju te prijatelji. Pozdravi prijatelje po imenu. Amin.