Ponovljeni zakoni 1

¹Ovo su reči koje govori Mojsije svemu Izrailju s onu stranu Jordana, u pustinji, u polju prema Crvenom moru, između Farana i Tofola i Lovona i Asirota i Dizava, ²jedanaest dana hoda od Horiva preko gore Sira do Kadis-Varnije. ³A beše četrdesete godine prvi dan jedanaestog meseca, kad Mojsije kaza sinovima Izrailjevim sve što mu beše zapovedio Gospod da im kaže, ⁴pošto ubi Siona, cara amorejskog koji življaše u Esevonu, i Oga cara vasanskog koji življaše u Astarotu i u Edrajinu. ⁵S one strane Jordana u zemlji moavskoj poče Mojsije kazivati ovaj zakon govoreći: ⁶Gospod Bog naš reče nam na Horivu govoreći: Dosta ste bili na ovoj gori. ⁷Obrnite se i podignite se i idite ka gori amorejskoj i u svu okolinu njenu, u ravnice i u brda i u doline, i na jug i na bregove morske, u zemlju hanansku i na Livan i do reke velike, reke Efrata. ⁸Eto, dao sam vam zemlju, uđite u nju, i uzmite zemlju, za koju se zakleo Gospod ocima vašim, Avramu, Isaku i Jakovu, da će im je dati i semenu njihovom nakon njih.

⁹I rekoh vam onda govoreći: Ne mogu vas nositi sam. ¹⁰Gospod Bog vaš umnožio vas je, i eto vas danas ima mnogo kao zvezda nebeskih. ¹¹Gospod Bog otaca vaših da vas umnoži još hiljadu puta više, i da vas blagoslovi kao što vam je kazao. ¹²Kako bih ja sam nosio muke vaše, bremena vaša i raspre vaše? ¹³Dajte iz plemena svojih ljude mudre i vešte i poznate da vam ih postavim za starešine. ¹⁴Tada mi odgovoriste i rekoste: Dobro je da se učini šta si kazao. ¹⁵Tada uzevši starešine od plemena vaših, ljude mudre i poznate, postavih vam ih za starešine, za hiljadnike i stotinare i pedesetare i desetare i upravitelje po plemenima vašim. ¹⁶I zapovedih onda sudijama vašim govoreći: Saslušavajte raspre među braćom svojom i sudite pravo između čoveka i brata njegovog i između došljaka koji je s njim. ¹⁷Ne gledajte ko je ko na sudu, saslušajte i malog i velikog, ne bojte se nikoga, jer je sud Božiji, a stvar koja bi vam bila teška iznesite preda me da je čujem. ¹⁸I zapovedih vam onda sve što ćete činiti.

¹⁹Potom otišavši od Horiva pređosmo svu onu pustinju veliku i strašnu, koju videste, idući ka gori amorejskoj, kao što nam zapovedi Gospod Bog naš, i dođosmo do Kadis-Varnije. ²⁰Tada vam rekoh: Dođoste do gore amorejske, koju nam daje Gospod Bog naš. ²¹Gle, dao ti je Gospod Bog tvoj tu zemlju, idi i uzmi je, kao što ti je rekao Gospod Bog otaca tvojih; ne boj se i ne plaši se. ²²A vi svi dođoste k meni i rekoste: Da pošaljemo ljude pred sobom da nam uhode zemlju, i da nam jave za put kojim ćemo ići i za gradove u koje ćemo doći, ²³i to mi bi po volji, i uzeh između vas dvanaest ljudi, iz svakog plemena po jednog; ²⁴i oni se podigoše i izišavši na goru dođoše do potoka Eshola, i uhodiše zemlju; ²⁵i nabraše roda one zemlje i donesoše nam, i javiše nam govoreći: Dobra je zemlja, koju nam daje Gospod Bog naš.

²⁶Ali ne hteste ići nego se suprotiste zapovesti Gospoda Boga svog. ²⁷I vikaste u šatorima svojim govoreći: Mrzi na nas Gospod, zato nas izvede iz zemlje misirske, da nas da u ruke Amorejcima i da nas potre. ²⁸Kuda da idemo? Braća naša uplašiše srce naše govoreći: Narod je veći i viši od nas, gradovi su veliki i ograđeni do neba, pa i sinove Enakove videsmo ovde. ²⁹A ja vam rekoh: Ne plašite se i ne bojte ih se. ³⁰Gospod Bog vaš, koji ide pred vama, On će se biti za vas onako kako vam je učinio u Misiru na vaše oči, ³¹i u pustinji, gde si video kako te je nosio Gospod Bog tvoj, kao što čovek nosi sina svog, celim putem kojim ste išli dokle dođoste do ovog mesta. ³²Ali zato opet ne verovaste Gospodu Bogu svom, ³³koji iđaše pred vama putem tražeći vam mesto gde biste stali, iđaše noću u ognju da vam svetli putem kojim biste išli, a danju u oblaku.

³⁴I ču Gospod glas reči vaših, i razgnevi se i zakle se govoreći: ³⁵Nijedan od ovog roda zlog neće videti ove dobre zemlje, za koju se zakleh da ću dati vašim ocima, ³⁶osim Haleva, sina Jefonijinog; on će je videti, i njemu ću dati zemlju po kojoj je išao, i sinovima njegovim, jer se sasvim držao Gospoda. ³⁷Pa i na mene se razgnevi Gospod s vas; i reče: Ni ti nećeš ući onamo. ³⁸Isus, sin Navin, koji te služi, on će ući onamo, njega utvrdi; jer će je on razdeliti sinovima Izrailjevim u nasledstvo. ³⁹A deca vaša, za koju rekoste da će postati roblje, sinovi vaši, koji danas ne znaju ni šta je dobro ni šta je zlo, oni će ući onamo, i njima ću je dati i oni će je naslediti. ⁴⁰Vi, pak, vratite se i idite u pustinju k Crvenom Moru.

⁴¹A vi odgovoriste i rekoste mi: Sagrešismo Gospodu; ići ćemo i bićemo se sasvim kako nam je zapovedio Gospod Bog naš. I uzevši svaki svoje oružje hteste izaći na goru. ⁴²A Gospod mi reče: Kaži im: Ne idite i ne bijte se, jer nisam među vama, da ne izginete pred neprijateljima svojim. ⁴³I ja vam rekoh, ali ne poslušaste, nego se opreste zapovesti Gospodnjoj, i navaliste na goru. ⁴⁴Tada iziđoše pred vas Amoreji, koji seđahu u onoj planini, i pognaše vas kao što čine pčele, i pobiše vas na Siru pa do Orme. ⁴⁵I vrativši se plakaste pred Gospodom, ali Gospod ne posluša glas vaš niti okrete uho svoje k vama. ⁴⁶I ostadoste u Kadisu dugo vremena dokle onde stajaste.