Ponovljeni zakoni 10

¹U to vreme reče mi Gospod: Isteši dve poče od kamena kao što behu prve, i iziđi k meni na goru, i načini kovčeg od drveta. ²I napisaću na tim pločama reči koje su bile na prvim pločama što si ih razbio, pa ćeš ih metnuti u kovčeg. ³Tako načinih kovčeg od drveta sitima, i istesah dve ploče od kamena, kao što behu prve, i iziđoh na goru s dvema pločama u rukama. ⁴I napisa na tim pločama šta beše prvo napisao, deset reči, koje vam izgovori Gospod na gori isred ognja na dan zbora vašeg; i dade mi ih Gospod. ⁵I vrativši se siđoh s gore, i metnuh ploče u kovčeg koji načinih, i ostaše onde, kao što mi zapovedi Gospod.

⁶A sinovi Izrailjevi pođoše od Virota, sinova Jakanovih u Moseru. Onde umre Aron i onde bi pogreben; a Eleazar, sin njegov posta sveštenik na njegovo mesto. ⁷Odande otidoše u Gadgad, a od Gadgada u Jotvatu, zemlju gde ima mnogo potoka. ⁸U to vreme odvoji Gospod pleme Levijevo da nose kovčeg zaveta Gospodnjeg, da stoje pred Gospodom i služe mu i da blagosiljaju u ime Njegovo do današnjeg dana. ⁹Zato nema pleme Levijevo deo ni nasledstvo s braćom svojom; Gospod je nasledstvo njegovo, kao što mu Gospod Bog tvoj kaza.

¹⁰A ja stajah na gori kao pre, četrdeset dana i četrdeset noći; i usliši me Gospod i tada, i ne hte te Gospod zatrti, ¹¹nego mi reče Gospod: Ustani i idi pred narodom ovim da uđu u zemlju za koju sam se zakleo ocima njihovim da ću im je dati da je naslede.

¹²Sada, dakle, Izrailju, šta ište od tebe Gospod Bog tvoj, osim da se bojiš Gospoda Boga svog, da hodiš po svim putevima Njegovim i da Ga ljubiš i služiš Gospodu Bogu svom iz sveg srca svog i iz sve duše svoje, ¹³držeći zapovesti Gospodnje i uredbe Njegove, koje ti ja danas zapovedam, da bi ti bilo dobro? ¹⁴Gle, Gospoda je Boga tvog nebo, i nebo nad nebesima, zemlja, i sve što je na njoj. ¹⁵Ali samo tvoji oci omileše Gospodu, i izabra seme njihovo nakon njih, vas između svih naroda, kao što se vidi danas. ¹⁶Zato obrežite srce svoje, i nemojte više biti tvrdovrati. ¹⁷Jer je Gospod Bog vaš Bog nad bogovima i Gospodar nad gospodarima, Bog veliki, silni i strašni, koji ne gleda ko je ko niti prima poklona; ¹⁸daje pravicu siroti i udovici; i ljubi došljaka dajući mu hleb i odelo. ¹⁹Ljubite dakle došljaka, jer ste bili došljaci u zemlji misirskoj. ²⁰Boj se Gospoda Boga svog, Njemu služi i Njega se drži, i Njegovim se imenom kuni. ²¹On je hvala tvoja i On je Bog tvoj, koji tebe radi učini velike i strašne stvari, koje videše oči tvoje. ²²Sedamdeset duša beše otaca tvojih kad siđoše u Misir; a sada učini ti Gospod Bog tvoj te vas ima mnogo kao zvezda nebeskih.