Jezekilj 11

¹Tada me podiže duh, i odnese me na istočna vrata doma Gospodnjeg, koja gledaju na istok, i gle, na vratima beše dvadeset i pet ljudi, i među njima videh Jezaniju, sina Azurovog i Felatiju sina Venajinog, poglavare narodne. ²I reče mi: Sine čovečji, ovi ljudi smišljaju bezakonje, i zlo savetuju u tom gradu, ³govoreći: Nije blizu; da gradimo kuće; ovaj je grad lonac a mi meso. ⁴Zato prorokuj protiv njih, prorokuj, sine čovečji.

⁵I pade na me duh Gospodnji i reče mi: Reci: Ovako veli Gospod: Dome Izrailjev, tako govoriste, i znam misli srca vašeg. ⁶Mnoge pobiste u tom gradu, i napuniste ulice njihove pobijenih. ⁷Zato ovako veli Gospod Gospod: Koje pobiste i pobacaste usred njega, oni su meso, a on je lonac, a vas ću izvesti iz njega. ⁸Bojite se mača; mač ću pustiti na vas, govori Gospod Gospod. ⁹I izvešću vas iz njega, i daću vas u ruke tuđincima, i izvršiću na vama sudove. ¹⁰Od mača ćete pasti, na međi Izrailjevoj sudiću vam, i poznaćete da sam ja Gospod. ¹¹Ovaj grad neće vam biti lonac niti ćete vi biti u njemu meso; na međi Izrailjevoj sudiću vam. ¹²I poznaćete da sam ja Gospod, jer po uredbama mojim ne hodiste niti zakone moje izvršavaste, nego činiste po zakonima tih naroda što su oko vas.

¹³A kad prorokovah, umre Felatija sin Venajin; tada padoh na lice svoje i povikah glasno i rekoh: Jaoh Gospode Gospode! Hoćeš li da istrebiš ostatak Izrailjev?

¹⁴A glas Gospodnji dođe mi govoreći: ¹⁵Sine čovečji, braća su tvoja, braća tvoja, rodbina tvoja i dom Izrailjev vaskoliki, kojima govoriše Jerusalimljani: Idite daleko od Gospoda, nama je data zemlja u nasledstvo. ¹⁶Zato reci: Ovako veli Gospod Gospod: Ako ih i odagnah daleko među narode, ako ih i rasejah po zemljama, opet ću im biti svetinja za malo u zemljama u koje otidoše. ¹⁷Zato reci: Ovako veli Gospod Gospod: Sabraću vas iz naroda i pokupiću vas iz zemalja u koje se rasejaste, i daću vam zemlju Izrailjevu. ¹⁸I kad dođu u nju, izbaciće iz nje sve gadove njene i sve gnusobe njene. ¹⁹I daću im jedno srce, i nov duh metnuću u njih, i izvadiću iz tela njihovog kameno srce i daću im srce mesno, ²⁰da bi hodili po mojim uredbama i držali moje zakone i izvršavali ih; i biće mi narod, i ja ću im biti Bog. ²¹A kojima srce ide po želji gnusoba njihovih i gadova njihovih, njihov ću put obratiti na njihovu glavu, govori Gospod Gospod.

²²Potom mahnuše heruvimi krilima svojim, i točkovi otidoše prema njima, i slava Boga Izrailjevog beše ozgo nad njima. ²³I podiže se slava Gospodnja isred grada, i stade na gori koja je s istoka gradu. ²⁴A mene duh podiže i odnese u utvari duhom Božjim u Haldejsku k roblju: i utvara koju videh otide od mene. ²⁵I kazah roblju sve reči Gospodnje što mi pokaza.