Jezekilj 24

¹Potom godine devete, desetog meseca, desetog dana, dođe mi reč Gospodnja govoreći: ²Sine čovečji, zapiši ime ovog dana, ovog istog dana; u taj dan dođe car vavilonski na Jerusalim. ³I kaži priču tom domu odmetničkom, i reci im: Ovako veli Gospod Gospod:

⁶Jer ovako veli Gospod Gospod: Teško gradu krvničkom, loncu, na kome stoji zagorel, s kog neće da siđe zagorel; povadi deo po deo; žreb da se ne baci za nj. ⁷Jer je krv njegova usred njega; na go kamen metnu je, ne proli je na zemlju da se pokrije prahom. ⁸Raspalivši gnev da učinim osvetu, metnuću krv njegovu na go kamen da se ne pokrije. ⁹Zato ovako govori Gospod Gospod: Teško gradu krvničkom! I ja ću naložiti velik oganj. ¹⁰Nanesi drva, i raspali oganj, neka se straši meso, začini korenjem, i kosti neka izgore. ¹¹Metni ga praznog na živo ugljevlje da se ugreje i izgori bronza njegova i da se stopi u njemu nečistota njegova i da nestane zagoreli njegove. ¹²Lažima dosadio mi je; zato neće izaći iz njega mnoga zagorel njegova; u oganj će zagorel njegova. ¹³U nečistoti je tvojoj grdilo tvoje; jer sam te čistio, ali se ti ne očisti; nećeš se više čistiti od nečistote svoje, dokle ne namirim gnev svoj nad tobom. ¹⁴Ja Gospod govorih; doći će, i izvršiću; neću odustati niti ću žaliti niti ću se raskajati, po putevima tvojim i po delima tvojim sudiće ti, govori Gospod Gospod.

¹⁵Opet mi dođe reč Gospodnja govoreći: ¹⁶Sine čovečji, evo ja ću ti uzeti želju očiju tvojih zlom, ali ne tuži ni plači, niti suza roni. ¹⁷Nemoj uzdisati, ne žali kako biva za mrtvim, metni kapu na glavu, i obuću svoju obuj na noge, i usta svojih nemoj pokriti i hleba ničijeg ne jedi. ¹⁸I govorih ujutru narodu, a uveče mi umre žena; i sutradan učinih kako mi beše zapoveđeno.

¹⁹I reče mi narod: Hoćeš li nam kazati šta nam je to što radiš? ²⁰I odgovorih im: Dođe mi reč Gospodnja govoreći: ²¹Reci domu Izrailjevom: Ovako veli Gospod Gospod: evo, ja ću oskvrniti svetinju svoju, veličanstvo sile vaše, želju očiju vaših i šta je milo duši vašoj; i sinovi će vaši i kćeri vaše koje ostaviste pasti od mača. ²²I činićete kako ja činim: usta nećete pokriti i hleba ničijeg nećete jesti; ²³i kape će vam biti na glavama i obuća na nogama; nećete tužiti ni plakati, nego ćete sa bezakonja svojih čileti i uzdisaćete jedan s drugim. ²⁴I Jezekilj će vam biti znak: činićete sve što on čini; kad to dođe, poznaćete da sam ja Gospod Gospod.

²⁵A ti, sine čovečji, u onaj dan kad im uzmem silu njihovu, radost slave njihove, želju očiju njihovih i za čim teži duša njihova, sinove njihove i kćeri njihove, ²⁶u taj dan ko pobegne, neće li doći k tebi da ti donese glas? ²⁷U taj će se dan otvoriti usta tvoja prema onom ko pobegne, i govorićeš i nećeš više biti nem; i bićeš im znak, i oni će poznati da sam ja Gospod.