Jezekilj 7

¹Potom dođe mi reč Gospodnja govoreći: ²Sine čovečji, ovako kaže Gospod Gospod za zemlju Izrailjevu: Kraj, dođe kraj na četiri strane zemlji. ³Dođe ti kraj, i pustiću gnev svoj na te, i sudiću ti po putevima tvojim i obratiću na te sve gadove tvoje. ⁴I oko moje neće te požaliti, niti ću se smilovati, nego ću puteve tvoje obratiti na te, i gadovi će tvoji biti usred tebe, i poznaćete da sam ja Gospod.

⁵Ovako veli Gospod Gospod: Zlo, jedno zlo, evo ide. ⁶Kraj dođe, kraj dođe, usta na te, evo dođe. ⁷Dođe jutro tebi, stanovniče zemaljski, dođe vreme, približi se dan, kad će biti polom, a ne jeka gorska. ⁸Sada ću odmah izliti jarost svoju na te, i navršiću gnev svoj na tebi, i sudiću ti po tvojim putevima, i obratiću na te sve gadove tvoje. ⁹Neće žaliti oko moje, niti ću se smilovati, daću ti po putevima tvojim, i gadovi će tvoji biti usred tebe, i poznaćete da sam ja Gospod, koji bije.

¹⁰Evo dana, evo dođe, jutro nasta, procvate prut, ponositost napupi. ¹¹Nasilje naraste prut bezakonja, niko neće ostati od njih ni od mnoštva njihovog ni od buke njihove, niti će biti naricanja za njima. ¹²Dođe vreme, prispe dan; ko kupuje neka se ne raduje, i ko prodaje neka ne žali, jer će doći gnev na sve ljudstvo njihovo. ¹³Jer ko prodaje, neće opet doći do onog što proda, ako i ostane živ; jer utvara za sve mnoštvo njihovo neće se vratiti natrag, i niko se neće okrepiti bezakonjem svojim da sačuva život svoj.

¹⁴Zatrubiše u trube, i spremiše sve; ali nema nikoga da izađe u boj, jer se gnev moj raspalio na sve ljudstvo njihovo. ¹⁵Napolju mač, a unutra pomor i glad; ko bude u polju, poginuće od mača; a ko bude u gradu, njega će glad i pomor proždreti. ¹⁶A koji ih uteku, izbaviće se i biće po gorama kao golubovi iz dolina, svi će uzdisati, svaki za svoje bezakonje. ¹⁷Sve će ruke klonuti i sva će kolena postati kao voda. ¹⁸I pripasaće oko sebe kostret, i drhat će ih popasti, i na svakom će licu biti stid, i sve će im glave biti ćelave. ¹⁹Srebro će svoje pobacati po ulicama, i zlato će njihovo biti kao nečistota; srebro njihovo i zlato njihovo neće ih moći izbaviti u dan gneva Gospodnjeg; neće nasititi duše svoje niti će napuniti trbuha svog, jer im je bezakonje njihovo spoticanje. ²⁰Jer slavni nakit svoj obratiše na oholost, i načiniše od njega likove gadova svojih, gnusobe svoje; zato učinih da im je nečistota. ²¹I daću ga u ruke inostrancima da ga razgrabe, i bezbožnicima na zemlji da je plen, i oskvrniće ga. ²²I odvratiću lice svoje od njih, i oskvrniće svetinju moju, i ući će u nju lupeži i oskvrniće je.

²³Načini verige, jer je zemlja puna krvnog suda, i grad je pun nasilja. ²⁴Zato ću dovesti najgore između naroda da naslede kuće njihove, i ukinuću oholost silnih, i sveta mesta njihova oskvrniće se. ²⁵Ide pogibao; oni će tražiti mira, ali ga neće biti. ²⁶Nevolja za nevoljom dolaziće, i glas za glasom stizaće; i oni će tražiti utvaru od proroka; zakona će nestati u sveštenika i saveta u staraca. ²⁷Car će tužiti, i knezovi će se obući u žalost, i ruke narodu zemaljskom drhtaće; učiniću im po putevima njihovim i sudiću im prema sudovima njihovim; i poznaće da sam ja Gospod.