Jevrejima 10

¹Jer zakon imajući sen dobara koja će doći, a ne samo obličje stvari, ne može nikada savršiti one koji pristupaju svake godine i prinose one iste žrtve. ²Inače bi se prestale prinositi se, kad oni koji služe ne bi više imali nikakve savesti za grehe, kad se jednom očiste; ³nego se njima svake godine čini spomen za grehe. ⁴Jer krv junčija i jarčija ne može uzeti grehe.

⁵Zato, ulazeći u svet govori:

⁸I više kazavši: Priloga i prinosa i žrtava, i žrtava za grehe nisi hteo, niti su Ti bili ugodni, što se po zakonu prinose; ⁹tada reče: Evo dođoh da učinim volju Tvoju, Bože. Ukida prvo da postavi drugo. ¹⁰Po kojoj smo volji mi osvećeni prinosom tela Isusa Hrista jednom.

¹¹I svaki sveštenik stoji svaki dan služeći i jedne žrtve mnogo puta prinoseći koje nikad ne mogu uzeti grehe. ¹²A On prinesavši jedinu žrtvu za grehe sedi svagda s desne strane Bogu. ¹³Čekajući dalje dok se polože neprijatelji Njegovi podnožje nogama Njegovim. ¹⁴Jer jednim prinosom savršio je vavek one koji bivaju osvećeni.

¹⁵A svedoči nam i Duh Sveti; jer kao što je napred kazano:

¹⁷I

¹⁸A gde je oproštenje ovih onde više nema priloga za grehe.

¹⁹Imajući, dakle, slobodu, braćo, ulaziti u svetinju krvlju Isusa Hrista, putem novim i živim. ²⁰Koji nam je obnovio zavetom, to jest telom svojim, ²¹i sveštenika velikog nad domom Božijim: ²²Da pristupamo s istinim srcem u punoj veri, očišćeni u srcima od zle savesti, i umiveni po telu vodom čistom; ²³da se držimo tvrdo priznanja nade: jer je veran onaj koji je obećao; ²⁴i da razumevamo jedan drugog u podbunjivanju k ljubavi i dobrim delima, ²⁵ne ostavljajući skupštinu svoju, kao što neki imaju običaj, nego jedan drugog savetujući, toliko većma koliko vidite da se približuje dan sudni.

²⁶Jer kad mi grešimo namerno, pošto smo primili poznanje istine, nema više žrtve za grehe; ²⁷nego strašno čekanje suda, i revnost ognja koji će da pojede one koji se suprote. ²⁸Ko prestupi zakon Mojsijev, bez milosti umire kod dva ili tri svedoka. ²⁹Koliko mislite da će gore muke zaslužiti onaj koji sina Božijeg pogazi, i krv zaveta kojom se osveti za poganu uzdrži, i Duha blagodati naruži? ³⁰Jer znamo Onog koji reče: Moja je osveta, ja ću vratiti, govori Gospod; i opet: Gospod će suditi narodu svom. ³¹Strašno je upasti u ruke Boga Živoga.

³²Opominjite se, pak, prvih dana svojih, u koje se prosvetliste i mnogu borbu stradanja podnesoste, ³³koje postavši gledanje sa sramota i nevolja, a koje postavši drugovi onima koji žive tako. ³⁴Jer se na okove moje sažaliste, i dadoste s radošću da se razgrabi vaše imanje, znajući da imate sebi imanje bolje i nepropadljivo na nebesima. ³⁵Ne odbacujte, dakle, slobodu svoju, koja ima veliku platu. ³⁶Jer vam je trpljenje od potrebe da volju Božiju savršivši primite obećanje.

³⁹A mi, braćo, nismo od onih koji odstupaju na pogibao, nego od onih koji veruju da spasu duše.