Jevrejima 12

¹Zato, dakle, i mi imajući oko sebe toliku gomilu svedoka, da odbacimo svako breme i greh koji je za nas prionuo, i s trpljenjem da trčimo u bitku koja nam je određena, ²gledajući na Načelnika vere i Svršitelja Isusa, koji mesto određene sebi radosti pretrpe krst, ne mareći za sramotu, i sede s desne strane prestola Božijeg.

³Pomislite, dakle, na Onog koji je takvo protivljenje protiv sebe od grešnika podneo, da ne oslabe duše vaše i da vam ne dotuži. ⁴Jer još do krvi ne dođoste boreći se protiv greha, ⁵i zaboraviste utehu koju vam govori, kao sinovima:

⁷Ako trpite karanje, kao sinovima pokazuje vam se Bog: jer koji je sin kog otac ne kara? ⁸Ako li ste bez karanja, u kome svi deo dobiše, dakle ste kopilad, a ne sinovi. ⁹Ako su nam dakle telesni očevi naši karači, i bojimo ih se, kako da ne slušamo Oca duhova, da živimo? ¹⁰Jer oni za malo dana, kako im ugodno beše, karahu nas; a Ovaj na korist, da dobijemo deo od Njegove svetinje. ¹¹Jer svako karanje kad biva ne čini se da je radost, nego žalost; ali posle daće miran rod pravde onima koji su naučeni njime.

¹²Zato oslabljene ruke i oslabljena kolena ispravite, ¹³i staze poravnite nogama svojim, da ne svrne šta je hromo, nego još da se isceli. ¹⁴Mir imajte i svetinju sa svima; bez ovog niko neće videti Gospoda. ¹⁵Gledajte da ko ne ostane bez blagodati Božije: da ne uzraste kakav koren gorčine, i ne učini pakost, i tim da se mnogi ne opogane. ¹⁶Da ne bude ko kurvar ili opoganjen, kao Isav, koji je za jedno jelo dao prvorodstvo svoje. ¹⁷Jer znate da je i potom, kad htede da primi blagoslov, odbačen; jer pokajanje ne nađe mesta, ako ga i sa suzama tražaše.

¹⁸Jer ne pristupiste ka gori koja se može opipati, i ognju razgorelom, oblaku, i pomrčini i oluji, ¹⁹i trubnom glasu, i glasu reči, kog se odrekoše oni koji čuše, da ne čuju više reči; ²⁰jer ne mogahu da podnesu ono što se zapovedaše: Ako se i zver dotakne do gore, biće kamenjem ubijena. ²¹I tako strašno beše ono što se vide da Mojsije reče: Uplašio sam se i drhćem. ²²Nego, pristupiste k sionskoj gori, i ka gradu Boga Živoga, Jerusalimu nebeskom, i mnogim hiljadama anđela, ²³k saboru i crkvi prvorodnih koji su napisani na nebesima, i Bogu, sudiji svih, i duhovima savršenih pravednika, ²⁴i k Isusu, Posredniku zaveta novog, i krvi kropljenja, koja bolje govori negoli Aveljeva.

²⁵Ali gledajte da se ne odreknete Onog koji govori; jer kad oni ne utekoše koji se odrekoše onog koji prorokovaše na zemlji, a kamoli mi koji se odričemo nebeskog, ²⁶kog glas potrese onda zemlju, a sad obeća govoreći; još jednom ja ću potresti ne samo zemlju nego i nebo. ²⁷A što veli: još jednom, pokazuje da će se ukinuti ono što se pomiče, kao stvoreno, da ostane ono što se ne pomiče. ²⁸Zato, primajući carstvo nepokolebano, da imamo blagodat kojom služimo za ugodnost Bogu, s poštovanjem i sa strahom. ²⁹Jer je Bog naš oganj koji spaljuje.