Isaija 30

Teško onim koji pobegnu u Misir! Blago onim koji se uzdaju u Gospoda! Sud Asiru.

¹Teško sinovima odmetnicima, govori Gospod,

koji sastavljaju namere koje nisu od mene,

zaklanjaju se za zaklon koji nije od mog Duha,

da domeću greh na greh;

²Koji silaze u Misir ne pitajući šta ću ja reći,

da se ukrepe silom Faraonovom

i da se zaklone pod senkom misirskom.

³Jer će vam sila Faraonova biti na sramotu,

i zaklon pod senkom misirskom na porugu.

⁴Jer knezovi njegovi biše u Soanu,

i poslanici njegovi dođoše u Hanes.

⁵Ali će se svi posramiti s naroda,

koji im neće pomoći,

niti će im biti na korist ni na dobit,

nego na sramotu i na porugu.

⁶Tovar će biti na stoci južnoj:

u zemlju gde je nevolja i muka,

gde su lavovi i lavići,

guje i zmajevi ognjeni krilati,

odneće blago svoje magarcima na ramenima

i bogatstvo svoje kamilama na grbama,

k narodu koji neće pomoći.

⁷Jer će Misirci uzalud i naprazno pomagati;

zato vičem o tom:

jačina im je da sede s mirom.

⁸Sada idi, napiši ovo pred njima na daščicu,

napiši u knjigu,

da ostane za vremena koja će doći,

doveka;

⁹Jer su narod nepokoran,

sinovi lažljivi,

sinovi koji neće da slušaju zakon Gospodnji;

¹⁰Koji govore videocima:

Nemojte viđati,

i prorocima:

Nemojte nam prorokovati šta je pravo,

govorite nam mile stvari,

prorokujte prevaru;

¹¹Svrnite s puta, odstupite od staze,

neka nestane ispred nas Svetac Izrailjev.

¹²Zato ovako veli Svetac Izrailjev:

Kad odbacujete ovu reč,

i uzdate se u prevaru i opačinu

i na nju se oslanjate,

¹³Zato će vam to bezakonje biti kao pukotina u zidu koji hoće da padne,

koja izdigne zid visoko, te se naglo ujedanput obori.

¹⁴I razbiće ga kao što se razbija razbijen sud lončarski,

ne žali se,

te se ne nađe ni crepa kad se razbije

da uzmeš oganj s ognjišta ili da zahvatiš vodu iz jame.

¹⁵Jer ovako govori Gospod Gospod, Svetac Izrailjev:

Ako se povratite i budete mirni,

izbavićete se,

u miru i uzdanju biće sila vaša;

ali vi nećete.

¹⁶Nego govorite:

Ne; nego ćemo na konjima pobeći.

Zato ćete bežati.

Pojahaćemo brze konje.

Zato će biti brži koji će vas terati.

¹⁷Bežaće vas hiljadu kad jedan poviče;

kad poviču petorica, bežaćete svi,

dok ne ostanete kao okresano drvo navrh gore

i kao zastava na humu.

¹⁸A zato čeka Gospod da se smiluje na vas,

i zato će se uzvisiti da vas pomiluje;

jer je Gospod pravedan Bog;

blago svima koji Ga čekaju.

¹⁹Jer će narod nastavati u Sionu, u Jerusalimu; nećeš više plakati, doista će te pomilovati kad povičeš; čim te čuje, odazvaće ti se. ²⁰Premda će vam Gospod dati hleb tužni i vodu nevoljničku; ali ti se više neće uzimati učitelji tvoji, nego će oči tvoje gledati učitelje tvoje, ²¹i uši će tvoje slušati reč iza tebe gde govori: To je put, idite njim, ako biste svrnuli nadesno ili nalevo. ²²I oprznićete posrebrene likove svoje rezane i zlatno odelo likova livenih, i bacićete ih kao nečistoću, i reći ćeš im: Odlazite.

²³I daće dažd semenu tvom koje poseješ na njivi, i hleb od roda zemaljskog biće obilat i sit; tada će stoka tvoja pasti na paši prostranoj. ²⁴Volovi i magarci, što rade zemlju, ješće čistu zob ovejanu lopatom i rešetom. ²⁵I na svakoj gori visokoj i na svakom humu visokom biće izvori i potoci, kad bude pokolj veliki, kad popadaju kule. ²⁶I svetlost će mesečeva biti kao svetlost sunčeva, a svetlost će sunčeva biti sedam puta veća, kao svetlost od sedam dana, kad Gospod zavije ulom narodu svom i isceli rane koje mu je zadao.

²⁷Gle, ime Gospodnje ide izdaleka,

gnev Njegov gori i vrlo je težak;

usne su Mu pune ljutine

i jezik Mu je kao oganj koji sažiže.

²⁸A Duh Mu je kao potok koji plavi i dopire do grla,

da raseje narode da odu u ništa,

i biće u čeljustima narodima uzda

koja će ih goniti da lutaju.

²⁹Pevaćete kao noću uoči praznika, i veselićete se od srca kao onaj koji ide sa sviralom na goru Gospodnju, k steni Izrailjevoj, ³⁰i Gospod će pustiti da se čuje slava glasa Njegovog, i pokazaće kako maše rukom svojom s ljutim gnevom i plamenom ognjenim koji proždire, s rasapom i sa silnim daždem i s gradom. ³¹Jer će se od glasa Gospodnjeg prepasti Asirac, koji je bio palicom. ³²I kuda god prođe palica pouzdana, kojom će Gospod navaliti na nj, biće bubnji i gusle, i ratovima žestokim ratovaće na njih. ³³Jer je već pripravljen Tofet, i samom caru pripravljen je, načinio je dubok i širok; mesta, ognja i drva ima mnogo; dah Gospodnji kao potok sumporni upaliće ga.