Jeremija 12

Teške prilike zemlje zbog grehova njenih stanovnika. Proricanje o susednim narodima.

¹Pravedan si, Gospode, ako bih se pravdao s Tobom;

ali ću progovoriti o sudovima Tvojim.

Zašto je put bezbožnički srećan?

Zašto žive u miru svi koji čine neveru?

²Ti ih posadi, i oni se ukoreniše,

rastu i rod rađaju;

Ti si im blizu usta

ali daleko od bubrega.

³Ali Gospode, Ti me poznaješ, razgledaš me

i okušao si srce moje kako je prema Tebi;

odvuci ih kao ovce na klanje,

i pripravi ih za dan kad će se ubiti.

⁴Dokle će tužiti zemlja, i trava svega polja sahnuti

sa zloće onih koji žive u njoj?

Nesta sve stoke i ptica,

jer govore: Ne vidi kraja našeg.

⁵Kad si trčao s pešacima pa te umoriše,

kako ćeš se utrkivati s konjima?

I kad ti je tako u zemlji mirnoj, u koju se uzdaš,

šta ćeš činiti kad ustane Jordan?

⁶Jer i braća tvoja i dom oca tvog, i oni te izneveriše

i oni viču za tobom glasno.

Ne veruj im,

ako bi ti i prijateljski govorili.

⁷Ostavih dom svoj,

napustih nasledstvo svoje;

što beše milo duši mojoj,

dadoh ga u ruke neprijateljima njegovim.

⁸Nasledstvo moje posta mi kao lav u šumi,

pušta glas svoj na mene,

zato mi omrznu.

⁹Nasledstvo moje posta mi ptica grabljiva;

ptice, sletite se na nju,

skupite se svi zverovi poljski,

hodite da jedete.

¹⁰Pastiri mnogi pokvariće moj vinograd,

potlačiće deo moj,

mili deo moj obratiće u golu pustoš.

¹¹Obratiće ga u pustoš,

opustošen plakaće preda mnom;

sva će ta zemlja opusteti,

jer niko ne uzima na um.

¹²Na sva visoka mesta po pustinji doći će zatirači;

jer će mač Gospodnji proždirati

od jednog kraja zemlje do drugog,

neće biti mira ni jednom telu.

¹³Sejaće pšenicu, a trnje će žeti;

mučiće se, a koristi neće imati,

i stideće se letine svoje,

sa žestokog gneva Gospodnjeg.

¹⁴Ovako govori Gospod za sve zle susede moje, koji diraju nasledstvo što dadoh narodu svom Izrailju: evo, ja ću ih počupati iz zemlje njihove, i dom Judin iščupaću isred njih. ¹⁵A kad ih iščupam, opet ću se smilovati na njih, i dovešću opet svakog njih na nasledstvo njegovo i svakog u zemlju njegovu. ¹⁶I ako dobro nauče puteve naroda mog, da se zaklinju mojim imenom: Tako da je živ Gospod! Kao što su oni učili moj narod da se kune Valom, tada će se sazidati usred naroda mog. ¹⁷Ako li ne poslušaju, tada ću iščupati sasvim takav narod i zatrti, govori Gospod.