Jeremija 2

Izrailjeva nezahvalnost i kazna.

¹Opet mi dođe reč Gospodnja govoreći: ²Idi i viči Jerusalimu da čuje i govori: Ovako veli Gospod:

Opominjem te se po milosti u mladosti tvojoj

i po ljubavi o veridbi tvojoj,

kad iđaše za mnom po pustinji,

i po zemlji gde se ne seje.

³Izrailj beše svetinja Gospodu

i prvina od rodova Njegovih;

koji je jeđahu svi behu krivi,

zlo dolažaše na njih,

veli Gospod.

⁴Čujte reč Gospodnju, dome Jakovljev i sve porodice doma Izrailjevog. ⁵Ovako veli Gospod:

Kakvu nepravdu nađoše oci vaši u mene,

te odstupiše od mene,

i pristaše za ništavilom,

i postaše ništavi?

⁶I ne rekoše:

Gde je Gospod koji nas je izveo iz zemlje misirske,

koji nas je vodio po pustinji,

po zemlji pustoj i punoj propasti,

po zemlji suvoj i gde je sen smrtni,

po zemlji preko koje niko nije hodio

i u kojoj niko nije živeo?

⁷I kad vas dovedoh u zemlju rodnu

da jedete rod njen i dobra njena,

došavši oskvrniste zemlju moju

i od nasledstva mog načiniste gad.

⁸Sveštenici ne rekoše:

Gde je Gospod?

I koji se bave zakonom ne poznaše me,

i pastiri odustaše me,

i proroci prorokovaše Valom

i idoše za stvarima zaludnim.

⁹Za to ću se još preti s vama, veli Gospod,

i sa sinovima sinova vaših preću se.

¹⁰Jer prođite ostrva kitimska i vidite

i pošljite u Kidar, i razgledajte dobro,

i vidite, je li bilo takvo šta:

¹¹Je li koji narod promenio bogove, ako i nisu bogovi?

A moj narod promeni slavu svoju na stvar zaludnu.

¹²Čudite se tome, nebesa,

i zgrozite se i upropastite se!

Veli Gospod.

¹³Jer dva zla učini moj narod:

ostaviše mene, izvor žive vode,

i iskopaše sebi studence,

studence isprovaljivane,

koji ne mogu da drže vode.

¹⁴Je li Izrailj rob?

Je li rob u kući rođen?

Zašto posta grabež?

¹⁵Rikaše na nj lavići i dizaše glas svoj,

i obratiše zemlju njegovu u pustoš;

gradovi su mu popaljeni,

te nema nikoga da živi u njima.

¹⁶I sinovi nofski i tafneski opasoše ti teme.

¹⁷Nisi li to sam sebi učinio

ostavivši Gospoda Boga svog kad te vođaše putem?

¹⁸A sada šta će ti put misirski da piješ vode siorske?

Šta li će ti put asirski da piješ vode iz reke?

¹⁹Tvoja će te zloća pokarati

i tvoje će te odmetanje prekoriti.

Poznaj dakle i vidi

da je zlo i gorko što si ostavio Gospoda Boga svog

i što nema straha mog u tebi,

veli Gospod Gospod nad vojskama.

²⁰Jer davno izlomih jaram tvoj

i raskidoh sveze tvoje,

i ti reče: Neću biti sluga;

a na svaki visoki hum i pod svako zeleno drvo ideš da se kurvaš.

²¹Ja te posadih, lozu izabranu, sve seme istinito;

pa kako mi se promeni i izmetnu se odvoda od tuđe loze?

²²Da se izmiješ salitrom i uzmeš mnogo sapuna,

opet će se poznavati bezakonje tvoje preda mnom,

veli Gospod Gospod.

²³Kako možeš reći:

Nisam se oskvrnio,

nisam išao za Valima?

Pogledaj put svoj po dolu;

poznaj šta si učinila, brza kamilo,

koja ostavljaš znake na svojim putevima.

²⁴Kao divlja magarica,

koja je navikla na pustinju

i po želji duše svoje vuče u se vetar,

kad navali, ko će je vratiti?

Koji je traže neće se umoriti,

naći će je u mesecu njenom.

²⁵Čuvaj nogu svoju, da nije bosa,

i grlo svoje, da ne žedni.

Ali ti veliš:

Od toga nema ništa;

ne, jer ljubim tuđe, i za njima ću ići.

²⁶Kao što se lupež posrami kad se uhvati,

tako će se posramiti dom Izrailjev,

oni, carevi njihovi, knezovi njihovi, i sveštenici njihovi i proroci njihovi,

²⁷Koji govore drvetu: Ti si otac moj;

i kamenu: Ti si me rodio;

jer mi okrenuše leđa, a ne lice;

a kad su u nevolji govore: Ustani i izbavi nas.

²⁸A gde su bogovi tvoji koje si načinio sebi?

Neka ustanu, ako te mogu izbaviti kad si u nevolji,

jer imaš, Juda, bogova koliko gradova.

²⁹Zašto hoćete da se pravdate sa mnom?

Vi ste se svi odmetnuli od mene,

veli Gospod.

³⁰Uzalud bih sinove vaše, ne primiše nauke;

mač vaš proždre proroke vaše kao lav koji davi.

³¹O rode! Vidite reč Gospodnju;

bejah li pustinja Izrailju ili mračna zemlja?

Zašto govori moj narod:

Gospodari smo, nećemo više doći k tebi?

³²Zaboravlja li devojka svoj nakit i nevesta ures svoj?

A narod moj zaboravi me toliko dana da im nema broja.

³³Zašto govoriš da je dobar tvoj put tražeći šta ljubiš?

Pa si i nevaljale žene naučio svojim putevima.

³⁴I još na skutovima tvojim nalazi se krv siromaha pravih;

ne nalazim kopajući, nego je na svima njima.

³⁵A ti govoriš: Nisam kriv,

gnev se Njegov odvratio od mene.

Evo ja ću se preti s tobom

što govoriš: Nisam zgrešio.

³⁶Zašto trčkaš tako menjajući svoj put?

Posramićeš se od Misirca kako si se posramio od Asirca.

³⁷Otići ćeš i odatle s rukama nad glavom svojom,

jer Gospod odbacuje uzdanice tvoje,

i nećeš biti srećan u njima.