Jeremija 23

Protiv zlih pastira. Obricanje dobrog pastira i cara iz Davidovog doma. Protiv lažnih proroka.

¹Teško pastirima koji potiru i razmeću stado paše moje! Govori Gospod. ²Zato ovako veli Gospod Bog Izrailjev za pastire koji pasu narod moj: Vi razmetnuste ovce moje i razagnaste ih, i ne obilaziste ih; evo, ja ću vas obići za zloću dela vaših, govori Gospod. ³I ostatak ovaca svojih ja ću skupiti iz svih zemalja u koje ih razagnah, i vratiću ih u torove njihove, gde će se naploditi i umnožiti. ⁴I postaviću im pastire, koji će ih pasti, da se ne boje više i ne plaše i da ne pogine ni jedna, govori Gospod.

⁵Gle, idu dani, govori Gospod, u koje ću podignuti Davidu Klicu pravednu, koja će carovati i biti srećna i činiti sud i pravdu na zemlji. ⁶U Njegove dane spašće se Juda, i Izrailj će stanovati u miru, i ovo mu je ime kojim će se zvati: Gospod pravda naša.

⁷Zato, evo, idu dani, govori Gospod, u koje se neće više govoriti: Tako da je živ Gospod, koji je izveo sinove Izrailjeve iz zemlje misirske; ⁸nego: Tako da je živ Gospod, koji je izveo i doveo seme doma Izrailjevog iz severne zemlje i iz svih zemalja u koje ih bejah razagnao. I oni će sedeti u svojoj zemlji.

⁹Radi proroka puca srce u meni,

trepeću sve kosti moje,

kao pijan sam

i kao čovek koga je osvojilo vino,

Gospoda radi

i Njegovih radi svetih reči.

¹⁰Jer je zemlja puna preljubočinaca,

i s kletava tuži zemlja,

posušiše se paše u pustinji;

trk je njihov zao i moć njihova neprava.

¹¹Jer i prorok i sveštenik skvrne je,

nalazim i u domu svom zloću njihovu,

govori Gospod.

¹²Za to će put njihov biti kao klizavica po tami,

gde će popuznuti i pasti;

jer ću pustiti na njih zlo,

godine pohođenja njihovog,

govori Gospod.

¹³U proroka samarijskih video sam bezumlje,

prorokovahu Valom,

prelašćivahu narod moj Izrailja;

¹⁴Ali u proroka jerusalimskih vidim strahotu:

čine preljubu i hode u laži,

ukrepljuju ruke zlikovcima

da se niko ne vrati od svoje zloće;

svi su mi kao Sodom,

i stanovnici njegovi kao Gomor.

¹⁵Zato ovako veli Gospod nad vojskama o tim prorocima:

Evo, ja ću ih nahraniti pelenom i napojiću ih žuči;

jer od proroka jerusalimskih iziđe oskvrnjenje po svoj zemlji.

¹⁶Ovako veli Gospod nad vojskama: Ne slušajte šta govore proroci koji vam prorokuju; varaju vas, govore utvare svog srca, ne iz usta Gospodnjih. ¹⁷Jednako govore onima koji ne mare za me: Gospod je rekao: Imaćete mir; i svakome koji ide po misli srca svog govore: Neće doći na vas zlo.

¹⁸Jer ko je stajao u veću Gospodnjem, i video ili čuo reč Njegovu?

Ko je pazio na reč Njegovu i čuo?

¹⁹Evo, vihor Gospodnji, gnev,

izići će vihor, koji ne prestaje,

pašće na glavu bezbožnicima.

²⁰Neće se odvratiti gnev Gospodnji

dokle ne učini i izvrši šta je u srcu naumio;

najposle ćete razumeti to sasvim.

²¹Ne slah tih proroka, a oni trčaše;

ne govorih im, a oni prorokovaše.

²²Da su stajali u mom veću,

tada bi kazivali moje reči narodu mom,

i odvraćali bi ih s puta njihovog zlog

i od zloće dela njihovih.

²³Jesam li ja Bog iz bliza, govori Gospod, a nisam Bog i iz daleka? ²⁴Može li se ko sakriti na tajno mesto da ga ja ne vidim? Govori Gospod; ne ispunjam li ja nebo i zemlju? Govori Gospod. ²⁵Čujem šta govore ti proroci koji u ime moje prorokuju laž govoreći: Snio sam, snio sam. ²⁶Dokle će to biti u srcu prorocima koji prorokuju laž, i prevaru srca svog prorokuju? ²⁷Koji misle da će učiniti da narod moj zaboravi ime moje uza sne njihove, koje pripovedaju jedan drugom, kao što zaboraviše oci njihovi ime moje uz Vala. ²⁸Prorok koji sni, neka pripoveda san; a u koga je reč moja, neka govori reč moju istinito; šta će pleva sa pšenicom? Govori Gospod. ²⁹Nije li reč moja kao oganj, govori Gospod, i kao malj koji razbija kamen? ³⁰Za to, evo me na te proroke, govori Gospod, koji kradu moje reči jedan od drugog. ³¹Evo me na te proroke, veli Gospod, koji dižu jezik svoj i govore: On veli. ³²Evo me na one koji prorokuju lažne sne, veli Gospod, i pripovedajući ih zavode narod moj lažima svojim i hitrinom svojom; a ja ih nisam poslao niti sam im zapovedio; i neće ništa pomoći tome narodu, govori Gospod.

³³Ako te zapita ovaj narod ili koji prorok ili sveštenik govoreći: Kako je breme Gospodnje? Tada im reci: Kako breme? Ostaviću vas, govori Gospod. ³⁴A proroka i sveštenika i narod koji reče: Breme Gospodnje, ja ću pokarati tog čoveka i dom njegov. ³⁵Nego ovako govorite svaki bližnjemu svom i svaki bratu svom: Šta odgovori Gospod? I: Šta reče Gospod? ³⁶A bremena Gospodnjeg ne pominjite više, jer će svakome biti breme reč njegova, jer izvrćete reči Boga Živoga, Gospoda nad vojskama, Boga našeg. ³⁷Ovako reci proroku: Šta ti odgovori Gospod? I šta ti reče Gospod? ³⁸Ali kad kažete: Breme Gospodnje, zato ovako veli Gospod: Šta govorite tu reč: Breme Gospodnje, a ja slah k vama da vam kažu: Ne govorite: Breme Gospodnje, ³⁹zato evo me, ja ću vas zaboraviti sasvim i odbaciću od sebe vas i grad koji sam dao vama i ocima vašim. ⁴⁰I navaliću na vas porugu večnu i sramotu večnu koja se neće zaboraviti.