Jeremija 5

Različiti gresi judejskog naroda i pretnja kaznama zbog njih.

¹Prođite po ulicama jerusalimskim,

i vidite sada i razberite i potražite po ulicama njegovim,

hoćete li naći čoveka, ima li ko da čini što je pravo i da traži istinu,

pa ću oprostiti.

²Ako i govore: Tako da je živ Gospod!

Opet se krivo kunu.

³Gospode! Ne gledaju li oči Tvoje na istinu!

Biješ ih, ali ih ne boli;

satireš ih, ali neće da prime nauke,

tvrđe im je lice od kamena, neće da se obrate.

⁴I ja rekoh: Siromasi su,

ludo rade, jer ne znaju put Gospodnji, zakon Boga svog.

⁵Idem k vlasteljima, i njima ću govoriti,

jer oni znaju put Gospodnji, zakon Boga svog;

ali i oni izlomiše jaram, pokidaše sveze.

⁶Za to će ih pobiti lav iz šume,

vuk će ih večernji potrti,

ris će vrebati kod gradova njihovih,

ko god iziđe iz njih biće rastrgnut,

jer je mnogo greha njihovih

i silni su odmeti njihovi.

⁷Kako ću ti oprostiti to?

Sinovi tvoji ostaviše mene,

i kunu se onima koji nisu bogovi.

Kako ih nasitih, stadoše činiti preljubu,

i u kuću kurvinu stiču se gomilom.

⁸Jutrom su kad ustaju kao tovni konji,

svaki rže za ženom bližnjeg svog.

⁹Za to li neću pohoditi? Veli Gospod,

i duša moja neće li se osvetiti takvom narodu?

¹⁰Izađite mu na zidove i razvalite,

ali nemojte sasvim zatrti,

skinite mu prevornice,

jer nisu Gospodnje.

¹¹Jer me sasvim izneveri dom Izrailjev i dom Judin,

veli Gospod.

¹²Udariše u bah Gospodu i rekoše:

Nije tako, neće nas zlo zadesiti,

i nećemo videti mača ni gladi.

¹³A ti proroci otići će u vetar,

i reči nema u njima,

njima će biti tako.

¹⁴Zato ovako veli Gospod Gospod nad vojskama:

Kad tako govorite,

evo ja ću učiniti da reči moje u ustima tvojim budu kao oganj,

a ovaj narod drva, te će ih spaliti.

¹⁵Gle, ja ću dovesti na vas narod iz daleka, dome Izrailjev, veli Gospod,

narod jak, narod star, narod kome jezika nećeš znati niti ćeš razumeti šta govori;

¹⁶Kome je tul kao grob otvoren,

svi su jaki.

¹⁷I poješće letinu tvoju i hleb tvoj,

što sinovi tvoji i kćeri tvoje hteše jesti,

poješće ovce tvoje i goveda tvoja,

poješće vinovu lozu tvoju i smokve tvoje,

i mačem će zatrti tvrde gradove tvoje u koje se uzdaš.

¹⁸Ali ni tada, veli Gospod, neću vas sasvim zatrti. ¹⁹Jer kad kažete: Zašto nam čini Gospod Bog naš sve ovo? Tada im reci: Kako ostaviste mene i služiste tuđim bogovima u zemlji svojoj, tako ćete služiti tuđincima u zemlji koja nije vaša.

²⁰Javite ovo u domu Jakovljevom, i oglasite u Judi,

govoreći:

²¹Čujte ovo, ludi i bezumni narode,

koji imate oči, a ne vidite,

koji imate uši, a ne čujete.

²²Mene li se nećete bojati?

Veli Gospod;

od mene li nećete drhtati?

Koji postavih pesak moru za među večnom naredbom,

i neće preći preko nje;

ako mu i ustaju vali, neće nadjačati,

ako i buče, neće je preći.

²³Ali je u naroda ovog srce uporno i nepokorno;

odstupiše i otidoše.

²⁴Niti rekoše u srcu svom:

Bojmo se Gospoda Boga svog,

koji nam daje dažd rani i pozni na vreme,

i čuva nam nedelje određene za žetvu.

²⁵Bezakonja vaša odvraćaju to,

i gresi vaši odbijaju dobro od vas.

²⁶Jer se nalaze u narodu mom bezbožnici,

koji vrebaju kao ptičari kad se pritaje,

meću zamke da hvataju ljude.

²⁷Kao krletka puna ptica tako su kuće njihove pune prevare;

zato postaše veliki i obogatiše.

²⁸Ugojiše se, sjaju se,

mimoilaze zlo,

ne čine pravde ni siročetu, i opet im je dobro,

i ne daju pravice ubogima.

²⁹Zato li neću pohoditi? Veli Gospod,

i duša moja neće li se osvetiti takvom narodu?

³⁰Čudo i strahota biva u zemlji.

³¹Proroci prorokuju lažno,

i sveštenici gospoduju preko njih,

i narodu je mom to milo.

A šta ćete raditi na posledak?