Jovan 19

¹Tada, dakle, Pilat uze Isusa i šiba Ga. ²I vojnici spletavši venac od trnja metnuše Mu na glavu, i obukoše Mu skerletnu haljinu, ³i govorahu: Zdravo, care judejski! I bijahu Ga po obrazima. ⁴Onda Pilat iziđe opet napolje, i reče im: Evo ga izvodim k vama napolje, da vidite da na njemu ne nalazim nikakvu krivicu. ⁵A Isus izađe napolje pod vence od trnja i u skerletnoj haljini. I reče im Pilat; evo čoveka! ⁶A kad Ga videše glavari sveštenički i momci, povikaše govoreći: Raspni ga, raspni. Pilat im reče: Uzmite ga vi i raspnite, jer ja ne nalazim na njemu krivice. ⁷Odgovoriše mu Jevreji: Mi imamo zakon i po zakonu našem valja da umre, jer načini sebe sinom Božijim. ⁸Kad, dakle, Pilat ču ovu reč, poboja se većma. ⁹I opet uđe u sudnicu, i reče Isusu: Odakle si ti? A Isus mu ne dade odgovora. ¹⁰A Pilat Mu reče: Zar meni ne govoriš? Ne znaš li da imam vlast raspeti te, i vlast imam pustiti te? ¹¹Isus odgovori: Ne bi imao vlasti nikakve nada mnom kad ti ne bi bilo dano odozgo; zato onaj ima veći greh koji me predade tebi.

¹²Od tada gledaše Pilat da Ga pusti. Ali Jevreji vikahu govoreći: Ako ovog pustiš nisi prijatelj ćesaru. Svaki koji sebe carem gradi protivi se ćesaru. ¹³Pilat, dakle, čuvši ovu reč izvede Isusa napolje, i sede na sudijsku stolicu na mestu koje se zove Kaldrma a jevrejski Gavata. ¹⁴A beše petak uoči pashe oko šestog sahata; i Pilat reče Jevrejima: Evo, car vaš. ¹⁵A oni vikahu: Uzmi, uzmi, raspni ga. Pilat im reče: Zar cara vašeg da razapnem? Odgovoriše glavari sveštenički: Mi nemamo cara osim ćesara. ¹⁶Tada im Ga dakle predade da se razapne.

A oni uzeše Isusa i odvedoše. ¹⁷I noseći krst svoj iziđe na mesto koje se zove Kosturnica a jevrejski Golgota. ¹⁸Onde Ga razapeše, i s Njim drugu dvojicu s jedne i s druge strane, a Isusa u sredi. ¹⁹Pilat, pak, napisa i natpis i metnu na krst; i beše napisano: Isus Nazarećanin, car judejski. ²⁰I onaj natpis čitaše mnogi od Jevreja; jer mesto beše blizu grada gde razapeše Isusa; i beše napisano jevrejski, grčki, latinski. ²¹A jevrejski glavari sveštenički govorahu Pilatu: Ne piši: Car judejski, nego da sam reče: Ja sam car judejski. ²²Pilat odgovori: Šta pisah pisah.

²³A vojnici kad razapeše Isusa uzeše Njegove haljine i načiniše četiri dela, svakom vojniku po deo, i dolamu; a dolama ne beše šivena nego izatkana sva s vrha do dna. ²⁴Onda rekoše među sobom: Da je ne deremo, nego da bacamo kocke za nju kome će dopasti. Da se zbude pismo koje govori:

Vojnici, dakle, tako učiniše.

²⁵A stajahu kod krsta Isusovog mati Njegova, i sestra matere Njegove Marija Kleopova, i Marija Magdalina. ²⁶A Isus videvši mater i učenika koga ljubljaše gde stoji reče materi svojoj: Ženo! Eto ti sina! ²⁷Potom reče učeniku: Eto ti matere! I od onog časa uze je učenik k sebi.

²⁸Potom, znajući Isus da se već sve svrši, da se zbude pismo reče: Žedan sam. ²⁹Onde stajaše sud pun octa; i oni napuniše sunđer octa, i nataknuvši na trsku, prinesoše k ustima Njegovim. ³⁰A kad primi Isus ocat reče: Svrši se. I priklonivši glavu predade duh.

³¹A budući da beše petak, pa da ne bi tela ostala na krstu u subotu (jer beše veliki dan ona subota), Jevreji moliše Pilata da im prebiju noge, pa da ih skinu. ³²Onda dođoše vojnici, i prvom dakle prebiše noge, i drugom raspetome s Njim. ³³A došavši na Isusa, kad Ga videše da je već umro, ne prebiše Mu noge; ³⁴nego jedan od vojnika probode Mu rebra kopljem; i odmah iziđe krv i voda. ³⁵I onaj što vide posvedoči, i svedočanstvo je Njegovo istinito; i on zna da istinu govori da vi verujete. ³⁶Jer se ovo dogodi da se zbude pismo: Kost Njegova da se ne prelomi. ³⁷I opet drugo pismo govori: Pogledaće Onog koga probodoše.

³⁸A potom Josif iz Arimateje, koji beše učenik Isusov ali kradom od straha jevrejskog, moli Pilata da uzme telo Isusovo, i dopusti Pilat. Onda dođe i uze telo Isusovo. ³⁹A dođe i Nikodim, koji pre dolazi Isusu noću, i donese pomešane smirne i aloja oko sto litara. ⁴⁰I uzeše telo Isusovo, i obaviše Ga platnom s mirisima, kao što je običaj u Jevreja da ukopavaju. ⁴¹A beše blizu onog mesta gde beše razapet, vrt, i u vrtu grob nov, u koji niko nikad ne beše metnut. ⁴²Onde, dakle, petka radi jevrejskog, jer beše blizu grob, metnuše Isusa.