Luka 1

¹Budući da mnogi počeše opisivati događaje koji se ispuniše među nama, ²kao što nam predaše koji isprva sami videše i sluge reči biše: ³Namislih i ja, ispitavši sve od početka, po redu pisati tebi, čestiti Teofile, ⁴da poznaš temelj onih reči kojima si se naučio.

⁵U vreme Iroda cara judejskog beše neki sveštenik od reda Avijinog, po imenu Zarija, i žena njegova od plemena Aronovog, po imenu Jelisaveta. ⁶A behu oboje pravedni pred Bogom, i življahu u svemu po zapovestima i uredbama Gospodnjim bez mane. ⁷I ne imahu dece; jer Jelisaveta beše nerotkinja, i behu oboje već stari.

⁸I dogodi se, kad on služaše po svom redu pred Bogom, ⁹da po običaju sveštenstva dođe na njega da iziđe u crkvu Gospodnju da kadi. ¹⁰I sve mnoštvo naroda beše napolju i moljaše se Bogu u vreme kađenja. ¹¹A njemu se pokaza anđeo Gospodnji koji stajaše s desne strane oltara kadionog. ¹²I kad ga vide Zarija uplaši se i strah napade na nj. ¹³A anđeo reče mu: Ne boj se, Zarija; jer je uslišena tvoja molitva: i žena tvoja Jelisaveta rodiće ti sina, i nadeni mu ime Jovan. ¹⁴I biće tebi radost i veselje, i mnogi će se obradovati njegovom rođenju. ¹⁵Jer će biti veliki pred Bogom, i neće piti vino ni siker; i napuniće se Duha Svetog još u utrobi matere svoje; ¹⁶i mnoge će sinove Izrailjeve obratiti ka Gospodu Bogu njihovom; ¹⁷i on će napred doći pred Njim u duhu i sili Ilijinoj da obrati srca otaca k deci i nevernike k mudrosti pravednika, i da pripravi Gospodu narod gotov.

¹⁸I reče Zarija anđelu: Po čemu ću ja to poznati? Jer sam star i žena je moja vremenita. ¹⁹I odgovarajući anđeo reče mu: Ja sam Gavrilo što stojim pred Bogom, i poslan sam da govorim s tobom i da ti javim ovu radost. ²⁰I evo, onemećeš i nećeš moći govoriti do onog dana dok se to ne zbude; jer nisi verovao mojim rečima koje će se zbiti u svoje vreme. ²¹I narod čekaše Zariju, i čuđahu se što se zabavi u crkvi. ²²A izišavši ne mogaše da im govori; i razumeše da mu se nešto utvorilo u crkvi; i on namigivaše im; i osta nem. ²³I kad se navršiše dani njegove službe otide kući svojoj.

²⁴A posle ovih dana, zatrudne Jelisaveta žena njegova, i krijaše se pet meseci govoreći: ²⁵Tako mi učini Gospod u dane ove u koje pogleda na me da me izbavi od ukora među ljudima.

²⁶A u šesti mesec posla Bog anđela Gavrila u grad galilejski po imenu Nazaret ²⁷k devojci isprošenoj za muža, po imenu Josifa iz doma Davidovog; i devojci beše ime Marija. ²⁸I ušavši k njoj anđeo reče: Raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom, blagoslovena si ti među ženama. ²⁹A ona, videvši ga, poplaši se od reči njegove i pomisli: Kakav bi ovo bio pozdrav? ³⁰I reče joj anđeo: Ne boj se, Marija! Jer si našla milost u Boga. ³¹I evo zatrudnećeš, i rodićeš Sina, i nadeni Mu ime Isus. ³²On će biti veliki, i nazvaće se Sin Najvišega, i daće Mu Gospod Bog presto Davida oca Njegovog; ³³i carovaće u domu Jakovljevom vavek, i carstvu Njegovom neće biti kraja.

³⁴A Marija reče anđelu: Kako će to biti kad ja ne znam za muža?

³⁵I odgovarajući anđeo reče joj: Duh Sveti doći će na tebe, i sila Najvišeg oseniće te; zato i ono što će se roditi biće sveto, i nazvaće se Sin Božji. ³⁶I evo Jelisaveta, tvoja tetka, i ona zatrudne sinom u starosti svojoj, i ovo je šesti mesec njoj, koju zovu nerotkinjom. ³⁷Jer u Boga sve je moguće što kaže. ³⁸A Marija reče: Evo sluškinje Gospodnje; neka mi bude po reči tvojoj. I anđeo otide od nje.

³⁹A Marija ustavši onih dana, otide brzo u gornju zemlju, u grad Judin. ⁴⁰I uđe u kuću Zarijinu, i pozdravi se s Jelisavetom. ⁴¹I kad Jelisaveta ču čestitanje Marijino, zaigra dete u utrobi njenoj, i Jelisaveta se napuni Duha Svetog, ⁴²i povika zdravo i reče: Blagoslovena si ti među ženama, i blagosloven je plod utrobe tvoje. ⁴³I otkud meni ovo da dođe mati Gospoda mog k meni? ⁴⁴Jer gle, kad dođe glas čestitanja tvog u uši moje, zaigra dete radosno u utrobi mojoj. ⁴⁵I blago onoj koja verova, jer će se izvršiti šta joj kaza Gospod.

⁴⁶I reče Marija:

⁵⁶Marija pak sedi s njom oko tri meseca, i vrati se kući svojoj.

⁵⁷A Jelisaveti dođe vreme da rodi, i rodi sina. ⁵⁸I čuše njeni susedi i rodbina da je Gospod pokazao veliku milost svoju na njoj, i radovahu se s njom. ⁵⁹I u osmi dan dođoše da obrežu dete, i hteše da mu nadenu ime oca njegovog, Zarija. ⁶⁰I odgovarajući mati njegova reče: Ne, nego da bude Jovan. ⁶¹I rekoše joj: Nikoga nema u rodbini tvojoj da mu je takvo ime. ⁶²I namigivahu ocu njegovom kako bi on hteo da mu nadenu ime. ⁶³I zaiskavši daščicu, napisa govoreći: Jovan mu je ime. I začudiše se svi. ⁶⁴I odmah mu se otvoriše usta i jezik njegov i govoraše hvaleći Boga. ⁶⁵I uđe strah u sve susede njihove; i po svoj gornjoj Judeji razglasi se sav ovaj događaj. ⁶⁶I svi koji čuše metnuše u srce svoje govoreći: Šta će biti iz ovog deteta? I ruka Gospodnja beše sa njim.

⁶⁷I Zarija otac njegov napuni se Duha Svetog, i prorokova govoreći:

⁸⁰A dete rastijaše i jačaše duhom, i beše u pustinji dotle dok se ne pokaza Izrailju.