Marko 11

¹I kad se približi k Jerusalimu, k Vitfazi i Vitaniji, kod gore maslinske, posla dvojicu od učenika svojih ²i reče im: Idite u selo što je pred vama, i odmah kako uđete u njega naći ćete magare privezano, na koje niko od ljudi nije usedao; odrešite ga i dovedite. ³I ako vam ko reče: Šta to činite? Kažite: Treba Gospodu; i odmah će ga poslati ovamo. ⁴A oni odoše, i nađoše magare privezano kod vrata napolju na raskršću, i odrešiše ga. ⁵I neko od onih što stajahu onde rekoše im: Zašto drešite magare? ⁶A oni rekoše im kao što im zapovedi Isus; i ostaviše ih. ⁷I dovedoše magare k Isusu, i metnuše na nj haljine svoje; i usede na nj. ⁸A mnogi prostreše haljine svoje po putu; a jedni rezahu granje od drveta, i prostirahu po putu. ⁹A koji iđahu pred Njim i za Njim, vikahu govoreći: Osana! Blagosloven koji ide u ime Gospodnje! ¹⁰Blagosloveno carstvo oca našeg Davida koji ide u ime Gospodnje! Osana na visini!

¹¹I uđe Isus u Jerusalim, i u crkvu; i promotrivši sve, kad bi uveče, izađe u Vitaniju s dvanaestoricom.

¹²I sutradan kad izađoše iz Vitanije, ogladne. ¹³I videvši izdaleka smokvu s lišćem dođe ne bi li šta našao na njoj; i došavši k njoj ništa ne nađe osim lišća; jer još ne beše vreme smokvama. ¹⁴I odgovarajući Isus reče joj: Da odsad od tebe niko ne jede roda doveka. I slušahu učenici Njegovi.

¹⁵I dođoše opet u Jerusalim; i ušavši Isus u crkvu stade izgoniti one koji prodavahu i kupovahu po crkvi; i ispremeta trpeze onih što menjahu novce, i klupe onih što prodavahu golubove. ¹⁶I ne dade da ko pronese suda kroz crkvu. ¹⁷I učaše govoreći im: Nije li pisano: Dom moj neka se zove dom molitve svim narodima? A vi načiniste od njega hajdučku pećinu. ¹⁸I čuše književnici i glavari sveštenički, i tražahu kako bi Ga pogubili; plašili su Ga se, jer Ga je narod slušao. ¹⁹I kad bi uveče izađe napolje iz grada.

²⁰I u jutru prolazeći videše smokvu gde se posušila iz korena. ²¹I opomenuvši se Petar reče Mu: Ravi! Gle, smokva što si je prokleo, posušila se. ²²I odgovarajući Isus reče im: ²³Imajte veru Božju; jer vam zaista kažem: ako ko reče gori ovoj: Digni se i baci se u more, i ne posumnja u srcu svom, nego uzveruje da će biti kao što govori: biće mu šta god reče. ²⁴Zato vam kažem: sve što ištete u svojoj molitvi verujte da ćete primiti; i biće vam. ²⁵I kad stojite na molitvi, praštajte ako šta imate na koga: da i Otac vaš koji je na nebesima oprosti vama pogreške vaše. ²⁶Ako li, pak, vi ne opraštate, ni Otac vaš koji je na nebesima neće oprostiti vama pogreške vaše.

²⁷I dođoše opet u Jerusalim; i kad hođaše po crkvi dođoše k Njemu glavari sveštenički i književnici i starešine, ²⁸i rekoše Mu: Kakvom vlasti to činiš? I ko ti dade vlast tu, da to činiš? ²⁹A Isus odgovarajući reče im: I ja ću vas da upitam jednu reč, i odgovorite mi; pa ću vam kazati kakvom vlasti ovo činim. ³⁰Krštenje Jovanovo ili bi s neba ili od ljudi? Odgovorite mi. ³¹I mišljahu u sebi govoreći: Ako kažemo: S neba, reći će: Zašto mu dakle ne verovaste? ³²Ako li kažemo: Od ljudi, bojimo se naroda; jer svi mišljahu za Jovana da zaista prorok beše. ³³I odgovarajući rekoše Isusu: Ne znamo. I Isus odgovarajući reče njima: Ni ja vama neću kazati kakvom vlasti ovo činim.