Marko 14

¹Behu pak još dva dana do pashe i do dana presnih hlebova; i tražahu glavari sveštenički i književnici kako bi Ga iz prevare uhvatili i ubili. ²Ali govorahu: Ne o prazniku, da se ne bi narod pobunio.

³I kad beše On u Vitaniji u kući Simona gubavog i seđaše za trpezom, dođe žena sa sklenicom mnogocenoga mira čistog nardovog, i razbivši sklenicu izlivaše Mu na glavu. ⁴A neki se srđahu govoreći: Zašto se to miro prosipa tako? ⁵Jer se mogaše za nj uzeti više od trista groša i dati siromasima. I vikahu na nju. ⁶A Isus reče: Ostavite je; šta joj smetate? Ona učini dobro delo na meni. ⁷Jer siromahe imate svagda sa sobom, i kad god hoćete možete im dobro činiti; a mene nemate svagda. ⁸Ona šta može, učini: ona pomaza napred telo moje za ukop. ⁹Zaista vam kažem: gde se god uspropoveda jevanđelje ovo po svemu svetu, kazaće se i to za spomen njen.

¹⁰I Juda Iskariotski, jedan od dvanaestorice ode ka glavarima svešteničkim da im Ga izda. ¹¹A oni čuvši obradovaše se, i obrekoše mu novce dati: i tražaše zgodu da Ga izda.

¹²I u prvi dan presnih hlebova, kad klahu pashu, rekoše Mu učenici Njegovi: Gde ćeš da idemo da Ti zgotovimo pashu da jedeš? ¹³I posla dvojicu od učenika svojih i reče im: Idite u grad, i srešće vas čovek koji nosi vodu u krčagu; idite za njim, ¹⁴i gde uđe kažite gospodaru od one kuće: Učitelj veli: Gde je gostionica gde ću jesti pashu s učenicima svojim? ¹⁵I on će vam pokazati veliku sobu prostrtu gotovu: onde nam zgotovite. ¹⁶I izađoše učenici Njegovi, i dođoše u grad, i nađoše kao što im kaza, i ugotoviše pashu.

¹⁷I kad bi uveče, dođe sa dvanaestoricom. ¹⁸I kad seđahu za trpezom i jeđahu reče Isus: Zaista vam kažem: jedan od vas, koji jede sa mnom, izdaće me. ¹⁹A oni se zabrinuše, i stadoše govoriti jedan za drugim: Da ne ja? I drugi: Da ne ja? ²⁰A On odgovarajući reče im: Jedan od dvanaestorice koji umoči sa mnom u zdelu. ²¹Sin čovečji dakle ide kao što je pisano za Njega; ali teško onom čoveku koji izda Sina čovečjeg; bolje bi mu bilo da se nije rodio onaj čovek.

²²I kad jeđahu uze Isus hleb i blagoslovivši prelomi ga, i dade im, i reče: Uzmite, jedite; ovo je telo moje. ²³I uze čašu i davši hvalu dade im; i piše iz nje svi. ²⁴I reče im: Ovo je krv moja novog zaveta koja će se proliti za mnoge. ²⁵Zaista vam kažem: više neću piti od roda vinogradskog do onog dana kad ću ga piti novog u carstvu Božjem.

²⁶I otpojavši hvalu izađoše na goru maslinsku. ²⁷I reče im Isus: Svi ćete se vi sablazniti o mene ovu noć; jer je pisano: udariću pastira i ovce će se razbeći. ²⁸Ali po vaskrsenju svom, ja idem pred vama u Galileju. ²⁹A Petar Mu reče: Ako se i svi sablazne, ali ja neću. ³⁰I reče mu Isus: Zaista ti kažem: noćas dok dvaput petao ne zapeva tri puta ćeš me se odreći. ³¹A on još više govoraše: Da bih znao s Tobom i umreti neću Te se odreći. Tako i svi govorahu.

³²I dođoše u selo koje se zove Getsimanija, i reče učenicima svojim: Sedite ovde dok ja idem da se pomolim Bogu. ³³I uze sa sobom Petra i Jakova i Jovana, i zabrinu se i poče tužiti. ³⁴I reče im: Žalosna je duša moja do smrti; počekajte ovde, i stražite. ³⁵I otišavši malo pade na zemlju, i moljaše se da bi Ga mimoišao čas, ako je moguće. ³⁶I govoraše: Ava Oče! Sve je moguće Tebi; pronesi čašu ovu mimo mene; ali opet ne kako ja hoću, nego kako Ti. ³⁷I dođe i nađe ih gde spavaju, i reče Petru: Simone! Zar spavaš? Ne može li jednog časa postražiti? ³⁸Stražite i molite se Bogu da ne padnete u napast; jer je duh srčan ali je telo slabo. ³⁹I opet otišavši pomoli se Bogu one iste reči govoreći. ⁴⁰I vrativši se nađe ih opet gde spavaju; jer im behu oči otežale; i ne znahu šta bi Mu odgovorili. ⁴¹I dođe treći put, i reče im: Jednako spavate i počivate; dosta je; dođe čas; evo se predaje Sin čovečji u ruke grešnicima. ⁴²Ustanite da idemo; evo izdajnik se moj približi.

⁴³I odmah, dok On još govoraše, dođe Juda, jedan od dvanaestorice, i s njim ljudi mnogi s noževima i s koljem od glavara svešteničkih i od književnika i starešina. ⁴⁴I izdajnik Njegov dade im znak govoreći: Koga ja celivam onaj je: držite ga, i vodite ga čuvajući. ⁴⁵I došavši odmah pristupi k Njemu, i reče: Ravi! Ravi! I celiva Ga. ⁴⁶A oni metnuše ruke svoje na Nj i uhvatiše Ga. ⁴⁷A jedan od onih što stajahu onde izvadi nož te udari slugu poglavara svešteničkog, i odseče mu uho. ⁴⁸I odgovarajući Isus reče im: Kao na hajduka izašli ste s noževima i s koljem da me uhvatite, ⁴⁹a svaki dan sam bio kod vas u crkvi i učio, i ne uhvatiste me. Ali da se zbude pismo. ⁵⁰I ostavivši Ga, učenici svi pobegoše.

⁵¹I za Njim iđaše nekakav mladić ogrnut platnom po golom telu; i uhvatiše onog mladića. ⁵²A on ostavivši platno go pobeže od njih.

⁵³I dovedoše Isusa k poglavaru svešteničkom, i stekoše se k njemu svi glavari sveštenički i književnici i starešine. ⁵⁴I Petar ide za Njim izdaleka do u dvor poglavara svešteničkog, i seđaše sa slugama, i grejaše se kod ognja. ⁵⁵A glavari sveštenički i sva skupština tražahu na Isusa svedočanstva da Ga ubiju; i ne nađoše; ⁵⁶jer mnogi svedočahu lažno na Njega i svedočanstva ne behu jednaka. ⁵⁷I jedni ustavši svedočahu na Njega lažno govoreći: ⁵⁸Mi smo čuli gde on govori: Ja ću razvaliti ovu crkvu koja je rukama načinjena, i za tri dana načiniću drugu koja neće biti rukama načinjena. ⁵⁹I ni ovo svedočanstvo njihovo ne beše jednako. ⁶⁰I ustavši poglavar sveštenički na sredu zapita Isusa govoreći: Zar ništa ne odgovaraš što ovi na tebe svedoče? ⁶¹A On ćutaše i ništa ne odgovaraše. Opet poglavar sveštenički zapita i reče: Jesi li ti Hristos, Sin Blagoslovenoga? ⁶²A Isus reče: Jesam; i videćete Sina čovečjeg gde sedi s desne strane Sile i ide na oblacima nebeskim. ⁶³A poglavar sveštenički razdre svoje haljine, i reče: Šta nam trebaju više svedoci? ⁶⁴Čuste hulu na Boga; šta mislite? A oni svi kazaše da je zaslužio smrt. ⁶⁵I počeše jedni pljuvati na Nj, i pokrivati Mu lice, i ćušati Ga, i govoriti Mu: Proreci; i sluge Ga bijahu po obrazima.

⁶⁶I kad beše Petar dole na dvoru, dođe jedna od sluškinja poglavara svešteničkog, ⁶⁷i videvši Petra gde se greje pogleda na nj i reče: I ti si bio s Isusom Nazarećaninom. ⁶⁸A on se odreče govoreći: Ne znam niti razumem šta ti govoriš. I izađe napolje pred dvor: i petao zapeva. ⁶⁹I opet, kad ga vide sluškinja, poče govoriti onima što stajahu onde: Ovaj je od njih. ⁷⁰A on se opet odricaše. I malo zatim opet oni što stajahu onde rekoše Petru: Vaistinu si od njih: jer si Galilejac, i govor ti je onakav. ⁷¹A on se poče kleti i preklinjati: Ne znam tog čoveka za koga vi govorite. ⁷²I drugi put zapeva petao. I opomenu se Petar reči što mu reče Isus: Dok petao dvaput ne zapeva odreći ćeš me se triput. I stade plakati.