Psalmi 105

Psalam 105

Veličanje Gospoda zbog njegovih dobročinstava prema Izrailju.

¹Hvalite Gospoda;

glasite ime Njegovo;

javljajte po narodima dela Njegova.

²Pevajte Mu i slavite Ga;

kazujte sva čudesa Njegova.

³Hvalite se svetim imenom Njegovim;

nek se veseli srce onih koji traže Gospoda.

⁴Tražite Gospoda i silu Njegovu,

tražite lice Njegovo bez prestanka.

⁵Pamtite čudesa Njegova koja je učinio,

znake Njegove i sudove usta Njegovih.

⁶Seme Avramovo sluge su Njegove,

sinovi Jakovljevi izabrani Njegovi.

⁷On je Gospod Bog naš,

po svoj su zemlji sudovi Njegovi.

⁸Pamti uvek zavet svoj,

reč, koju je dao na hiljadu kolena.

⁹Šta je zavetovao Avramu,

i za šta se kleo Isaku.

¹⁰To je postavio Jakovu za zakon,

i Izrailju za zavet večni,

¹¹Govoreći: Tebi ću dati zemlju hanansku u nasledni deo.

¹²Tada ih još beše malo na broj,

beše ih malo, i behu došljaci.

¹³Iđahu od naroda do naroda,

iz jednog carstva k drugom plemenu.

¹⁴Ne dade nikome da im naudi,

i karaše za njih careve:

¹⁵„Ne dirajte u pomazanike moje,

i prorocima mojim ne činite zla.”

¹⁶I pusti glad na onu zemlju;

i potre sav hleb što je za hranu.

¹⁷Posla pred njima čoveka;

u roblje prodan bi Josif.

¹⁸Okovima stegoše noge njegove,

gvožđe tištaše dušu njegovu,

¹⁹Dok se steče reč njegova,

i reč Gospodnja proslavi ga.

²⁰Posla car i odreši ga;

gospodar nad narodima, i pusti ga.

²¹Postavi ga gospodarem nad domom svojim,

i zapovednikom nad svim što imaše.

²²Da vlada nad knezovima njegovim po svojoj volji,

i starešine njegove urazumljuje.

²³Tada dođe Izrailj u Misir,

i Jakov se preseli u zemlju Hamovu.

²⁴I namnoži Bog narod svoj

i učini ga jačeg od neprijatelja njegovih.

²⁵Prevrnu se srce njihovo te omrznuše na narod Njegov,

i činiše lukavstvo slugama Njegovim.

²⁶Posla Mojsija, slugu svog,

Arona izabranika svog.

²⁷Pokazaše među njima čudotvornu silu Njegovu

i znake Njegove u zemlji Hamovoj.

²⁸Pusti mrak i zamrači,

i ne protiviše se reči Njegovoj.

²⁹Pretvori vodu njihovu u krv,

i pomori ribu njihovu.

³⁰Provre zemlja njihova žabama,

i kleti careva njihovih.

³¹Reče, i dođoše bubine,

uši po svim krajevima njihovim.

³²Mesto dažda posla na njih grad,

živi oganj na zemlju njihovu.

³³I pobi čokote njihove i smokve njihove,

i potre drveta u krajevima njihovim.

³⁴Reče, i dođoše skakavci

i gusenice nebrojene;

³⁵I izjedoše svu travu po zemlji njihovoj,

i pojedoše rod u polju njihovu.

³⁶I pobi sve prvence u zemlji njihovoj,

prvine svakog truda njihovog.

³⁷Izvede Izrailjce sa srebrom i zlatom,

i ne beše sustala u plemenima njihovim.

³⁸Obradova se Misir izlasku njihovom,

jer strah njihov beše na nj pao.

³⁹Razastre im oblak za pokrivač,

i oganj da svetli noću.

⁴⁰Moliše, i posla im prepelice,

i hlebom ih nebeskim hrani.

⁴¹Otvori kamen i proteče voda,

reke protekoše po suvoj pustinji.

⁴²Jer se opominjaše svete reči svoje k Avramu,

sluzi svom.

⁴³I izvede narod svoj u radosti,

izbrane svoje u veselju.

⁴⁴I dade im zemlju naroda

i trud tuđinaca u nasledstvo.

⁴⁵Da bi čuvali zapovesti Njegove,

i zakone Njegove pazili.

Aliluja.