Psalmi 106

¹Hvalite Gospoda,

jer je dobar,

jer je doveka milost Njegova.

²Ko će iskazati silu Gospodnju?

Ispričati svu slavu Njegovu?

³Blago onima koji drže istinu

i tvore pravo svagda!

⁴Opomeni me se, Gospode,

po svojoj milosti k narodu svom;

pohodi me pomoću svojom,

⁵Da bih video u dobru izabrane Tvoje,

veselio se u veselju naroda Tvog,

hvalio se zajedno s nasledstvom Tvojim.

⁶Zgrešismo s ocima svojim,

postasmo krivci, bezakonici.

⁷Oci naši u Misiru ne razumeše čudesa Tvojih,

ne opominjaše se velikih milosti Tvojih,

i vikaše kraj mora, kraj Crvenog Mora.

⁸Ali im On pomože imena svog radi,

da bi pokazao silu svoju.

⁹Zapreti Crvenom Moru, i presahnu;

i prevede ih preko bezdane kao preko pustinje;

¹⁰I sačuva ih od ruke nenavidnikove,

i izbavi ih iz ruke neprijateljeve.

¹¹Pokri voda neprijatelje njihove,

nijedan od njih ne osta.

¹²Tada verovaše rečima Njegovim,

i pevaše Mu hvalu.

¹³Ali brzo zaboraviše dela Njegova,

i ne počekaše volje Njegove.

¹⁴Polakomiše se u pustinji,

i stadoše kušati Boga u zemlji gde se ne živi.

¹⁵On ispuni molbu njihovu,

ali posla pogibao na dušu njihovu.

¹⁶Pozavideše Mojsiju

i Aronu, kog beše Gospod osvetio.

¹⁷Rasede se zemlja,

i proždre Datana i zatrpa četu Avironovu.

¹⁸I spali oganj četu njihovu,

i plamen sažeže bezbožnike.

¹⁹Načiniše tele kod Horiva,

i klanjahu se kipu.

²⁰Menjahu slavu svoju

na priliku vola, koji jede travu.

²¹Zaboraviše Boga, Spasitelja svog,

koji je učinio velika dela u Misiru,

²²Divna u zemlji Hamovoj,

strašna na Crvenom Moru.

²³I htede ih istrebiti,

da Mojsije izabranik Njegov ne stade kao u raselini pred Njim,

i ne odvrati jarost Njegovu

da ih ne istrebi.

²⁴Posle ne mariše za zemlju željenu,

ne verovaše reči Njegovoj.

²⁵Pobuniše se u šatorima svojim,

ne slušaše glas Gospodnji.

²⁶I On podiže ruku svoju na njih,

da ih pobije u pustinji,

²⁷Da pobije pleme njihovo među narodima,

i raseje ih po zemljama.

²⁸I pristaše za Velfegorom,

i jedoše prineseno na žrtvu mrtvima.

²⁹I rasrdiše Boga delima svojim,

i udari u njih pogibao.

³⁰I ustade Fines, i umilostivi,

i prestade pogibao.

³¹I to mu se primi u pravdu,

od kolena do kolena doveka.

³²I razgneviše Boga na vodi Merivi,

i Mojsije postrada njih radi;

³³Jer dotužiše duhu njegovom,

i pogreši ustima svojim.

³⁴Ne istrebiše narode,

za koje im je Gospod rekao;

³⁵Nego se pomešaše s neznabošcima,

i naučiše dela njihova.

³⁶Stadoše služiti idolima njihovim,

i oni im biše zamka.

³⁷Sinove svoje i kćeri svoje prinosiše na žrtvu đavolima.

³⁸Prolivaše krv pravu;

krv sinova svojih i kćeri svojih,

koje prinošahu na žrtvu idolima hananskim,

i oskvrni se zemlja krvnim delima.

³⁹Oskvrniše sebe delima svojim,

i činiše preljubu postupanjem svojim.

⁴⁰I planu gnev Gospodnji na narod Njegov,

i omrznu Mu deo Njegov.

⁴¹I predade ih u ruke neznabožačke,

i nenavidnici njihovi stadoše gospodariti nad njima.

⁴²Dosađivaše im neprijatelji njihovi,

i oni biše pokoreni pod vlast njihovu.

⁴³Mnogo ih je puta izbavljao,

ali Ga oni srdiše namerama svojim,

i biše poništeni za bezakonje svoje.

⁴⁴Ali On pogleda na nevolju njihovu,

čuvši tužnjavu njihovu,

⁴⁵I opomenu se zaveta svog s njima,

i pokaja se po velikoj milosti svojoj;

⁴⁶I učini, te ih stadoše žaliti

svi koji ih behu zarobili.

⁴⁷Spasi nas, Gospode Bože naš,

i pokupi nas iz neznabožaca,

da slavimo sveto ime Tvoje,

da se hvalimo Tvojom slavom!

⁴⁸Blagosloven Gospod Bog Izrailjev

od veka i doveka!

I sav narod neka kaže:

Amin! Aliluja!