Psalmi 107

Psalam 107

Zahvalna pesma izbavljenih koji su prizivali Gospoda u nevolji.

¹Hvalite Gospoda, jer je dobar;

jer je doveka milost Njegova.

²Tako neka kažu koje je izbavio Gospod,

koje je izbavio iz ruke neprijateljeve,

³Skupio ih iz zemalja,

od istoka i zapada, od severa i mora.

⁴Lutaše po pustinji gde se ne živi,

puta gradu naseljenom ne nahodiše;

⁵Behu gladni i žedni,

i duša njihova iznemagaše u njima;

⁶Ali zavikaše ka Gospodu u tuzi svojoj;

i izbavi ih iz nevolje njihove.

⁷I izvede ih na prav put,

koji ide u grad naseljeni.

⁸Neka hvale Gospoda za milost Njegovu,

i za čudesa Njegova radi sinova ljudskih!

⁹Jer siti dušu taštu,

i dušu gladnu puni dobra.

¹⁰Sedeše u tami i u senu smrtnom,

okovani u tugu i u gvožđe;

¹¹Jer ne slušaše reči Božijih,

i ne mariše za volju Višnjeg.

¹²On poništi srce njihovo stradanjem;

spotakoše se, i ne beše koga da pomogne.

¹³Ali zavikaše ka Gospodu u tuzi svojoj,

i izbavi ih iz nevolje njihove;

¹⁴Izvede ih iz tame i sena smrtnog,

i raskide okove njihove.

¹⁵Neka hvale Gospoda za milost Njegovu,

i za čudesa Njegova radi sinova ljudskih!

¹⁶Jer razbi vrata bronzana,

i prevornice gvozdene slomi.

¹⁷Bezumnici stradaše za nevaljale puteve svoje,

i za nepravde svoje.

¹⁸Svako se jelo gadilo duši njihovoj,

i dođoše do vrata smrtnih.

¹⁹Ali zavikaše ka Gospodu u tuzi svojoj,

i izbavi ih iz nevolje njihove.

²⁰Posla reč svoju i isceli ih,

i izbavi ih iz groba njihovog.

²¹Neka hvale Gospoda za milost Njegovu,

i za čudesa Njegova radi sinova ljudskih!

²²I neka prinesu žrtvu za hvalu,

i kazuju dela Njegova u pesmama!

²³Koji plove po moru na korabljima,

i rade na velikim vodama,

²⁴Oni su videli dela Gospodnja,

i čudesa Njegova u dubini.

²⁵Kaže, i diže se silan vetar,

i ustaju vali na njemu,

²⁶Dižu se do nebesa i spuštaju do bezdana:

duša se njihova u nevolji razliva;

²⁷Posrću i ljuljaju se kao pijani;

sve mudrosti njihove nestaje.

²⁸Ali zavikaše ka Gospodu u tuzi svojoj,

i izvede ih iz nevolje njihove.

²⁹On obraća vetar u tišinu,

i vali njihovi umuknu.

³⁰Vesele se kad se stišaju,

i vodi ih u pristanište koje žele.

³¹Neka hvale Gospoda za milost Njegovu,

i za čudesa Njegova radi sinova ljudskih!

³²Neka Ga uzvišuju na saboru narodnom,

na skupštini starešinskoj slave Ga!

³³On pretvara reke u pustinju,

i izvore vodene u suhotu,

³⁴Rodnu zemlju u slanu pustaru

za nevaljalstvo onih koji žive na njoj.

³⁵On pretvara pustinju u jezera,

i suvu zemlju u izvore vodene,

³⁶I naseljava onamo gladne.

Oni zidaju gradove za življenje;

³⁷Seju polja,

sade vinograde

i sabiraju letinu.

³⁸Blagosilja ih i množe se jako,

i stoke im ne umanjuje.

³⁹Pre ih beše malo,

padahu od zla i nevolje, što ih stizaše.

⁴⁰On sipa sramotu na knezove,

i ostavlja ih da lutaju po pustinji gde nema puteva.

⁴¹On izvlači ubogoga iz nevolje,

i plemena množi kao stado.

⁴²Dobri vide i raduju se,

a svako nevaljalstvo zatiskuje usta svoja.

⁴³Ko je mudar, neka zapamti ovo,

i neka poznaju milosti Gospodnje.