Psalmi 109

Psalam 109

Molitva gonjenoga da se kazne njegovi neprijatelji i da se Bog smiluje na nj u bedi.

Načelniku pevačkom. Davidov psalam.

¹Bože, slavo moja, nemoj ćutati,

²Jer se usta bezbožnička i usta lukava

na me otvoriše;

govore sa mnom jezikom lažljivim.

³Rečima zlobnim sa svih strana gone me,

i oružaju se na me nizašta.

⁴Za ljubav moju ustaju na mene,

a ja se molim.

⁵Vraćaju mi zlo za dobro,

i mržnju za ljubav moju.

⁶Postavi nad njim starešinu bezbožnika,

i protivnik neka mu stane s desne strane.

⁷Kad se stane suditi, neka izađe kriv,

i molitva njegova neka bude greh.

⁸Neka budu dani njegovi kratki,

i vlast njegovu neka dobije drugi.

⁹Deca njegova nek budu sirote,

i žena njegova udovica.

¹⁰Deca njegova nek se potucaju i prose,

i neka traže hleba izvan svojih pustolina.

¹¹Neka mu uzme dužnik sve što ima,

i neka razgrabe tuđini muku njegovu.

¹²Nek se ne nađe niko ko bi ga ljubio,

ni ko bi se smilovao na sirote njegove.

¹³Nasleđe njegovo nek se zatre,

u drugom kolenu neka pogine ime njihovo.

¹⁴Bezakonje starih njegovih nek se spomene u Gospoda,

i greh matere njegove nek se ne izbriše.

¹⁵Neka budu svagda pred Gospodom,

i On neka istrebi spomen njihov na zemlji;

¹⁶Zato što se nije sećao činiti milost,

nego je gonio čoveka ništeg i ubogog,

i tužnom u srcu tražio smrt.

¹⁷Ljubio je kletvu, neka ga i stigne;

nije mario za blagoslov, neka i otide od njega.

¹⁸Nek se obuče u kletvu kao u haljinu,

i ona nek uđe u njega kao voda,

i kao ulje u kosti njegove.

¹⁹Nek mu ona bude kao haljina, u koju se oblači,

i kao pojas, kojim se svagda paše.

²⁰Takva plata nek bude od Gospoda onima koji me nenavide,

i koji govore zlo na dušu moju.

²¹A meni, Gospode, Gospode, učini šta priliči imenu Tvom.

Ti si dobar, milošću svojom izbavi me.

²²Jer sam nevoljan i ništ,

i srce je moje ranjeno u meni.

²³Nestaje me kao sena, kad se odmiče;

teraju me kao skakavce.

²⁴Kolena moja iznemogoše od posta,

i telo moje omrša.

²⁵Postadoh podsmeh njima;

videći me mašu glavom svojom.

²⁶Pomozi mi, Gospode, Bože moj,

spasi me po milosti svojoj.

²⁷Neka poznaju da je ovo Tvoja ruka,

i Ti, Gospode, da si ovo učinio.

²⁸Oni kunu, a Ti blagoslovi;

ustaju, ali nek se postide,

i sluga se Tvoj obraduje.

²⁹Nek se protivnici moji obuku u sramotu,

i kao haljinom nek se pokriju stidom svojim.

³⁰Hvaliću Gospoda veoma ustima svojim,

i usred mnogih slaviću Ga,

³¹Jer stoji s desne strane ubogome,

da bi ga spasao od onih koji osuđuju dušu njegovu.