Psalmi 132

Psalam 132

Molitva za Davidov dom zbog Božijeg obricanja.

Pesma za penjanje.

¹Opomeni se, Gospode, Davida

i sve smernosti njegove,

²Kako se kunuo Gospodu,

i zavetovao Bogu Jakovljevom:

³„Neću ući u šator doma svog,

niti ću leći na postelju odra svog;

⁴Neću dati sna očima svojim,

ni veđama svojim drema;

⁵Dok ne nađem mesta Gospodu,

stana Bogu Jakovljevom.”

⁶Evo, čusmo da je u Jefremovoj zemlji,

nađosmo Ga na poljima kirijat-jarimskim.

⁷Uđimo u stan Njegov,

poklonimo se podnožju nogu Njegovih.

⁸Stani, Gospode, na počivalištu svom,

Ti i kovčeg sile Tvoje.

⁹Sveštenici Tvoji nek se obuku u pravdu,

i sveci Tvoji nek se raduju.

¹⁰Radi Davida, sluge svog,

nemoj odvratiti lica od pomazanika svog.

¹¹Zakle se Gospod Davidu u istini,

od koje neće odstupiti;

od poroda tvog

posadiću na prestolu tvom.

¹²Ako sinovi tvoji uščuvaju zavet moj

i otkrivenja moja kojima ću ih naučiti,

onda će i sinovi njihovi

doveka sedeti na prestolu svom.

¹³Jer je izabrao Gospod Sion,

i omile Mu živeti na njemu.

¹⁴Ovo je počivalište moje uvek,

ovde ću se naseliti; jer mi je omilelo.

¹⁵Hranu ću njegovu blagosloviti,

nište njegove nasitiću hleba.

¹⁶Sveštenike ću njegove obući u spasenje,

i sveti će se njegovi radovati.

¹⁷Tu ću učiniti da uzraste rog Davidu,

postaviću videlo pomazaniku svom.

¹⁸Neprijatelje ću njegove obući u sramotu;

a na njemu će cvetati venac njegov.