Psalmi 137

¹Na vodama vavilonskim

seđasmo i plakasmo

opominjući se Siona.

²O vrbama sred njega vešasmo harfe svoje.

³Onde iskahu koji nas zarobiše

da pevamo,

i koji nas oboriše

da se veselimo:

„Pevajte nam pesmu sionsku.”

⁴Kako ćemo pevati pesmu Gospodnju

u zemlji tuđoj?

⁵Ako zaboravim tebe, Jerusalime,

neka me zaboravi desnica moja.

⁶Neka prione jezik moj za usta moja,

ako tebe ne uspamtim,

ako ne uzdržim Jerusalima

svrh veselja svog.

⁷Napomeni, Gospode, sinovima Edomovim

dan jerusalimski,

kad govoriše: Raskopajte, raskopajte ga do temelja.

⁸Kćeri vavilonska, krvnico,

blago onome ko ti plati

za delo koje si nama učinila!

⁹Blago onome koji uzme i razbije

decu tvoju o kamen.