Psalmi 139

Psalam 139

Bog sve zna i sve vidi.

Načelniku pevačkom. Psalam Davidov.

¹Gospode! Ti me kušaš i znaš.

²Ti znaš kad sedam i kad ustanem;

Ti znaš pomisli moje izdaleka;

³Kad hodim i kad se odmaram, Ti si oko mene,

i sve puteve moje vidiš.

⁴Još nema reči na jeziku mom,

a Ti, Gospode, gle, već sve znaš.

⁵Sastrag i spred Ti si me zaklonio,

i stavio na me ruku svoju.

⁶Čudno je za me znanje Tvoje,

visoko, ne mogu da ga dokučim.

⁷Kuda bih otišao od duha Tvog,

i od lica Tvog kuda bih pobegao?

⁸Da izađem na nebo, Ti si onde.

Da siđem u pakao, onde si.

⁹Da se dignem na krilima od zore,

i preselim se na kraj mora:

¹⁰I onde će me ruka Tvoja voditi,

i držati me desnica Tvoja.

¹¹Da kažem: Da ako me mrak sakrije;

ali je i noć kao videlo oko mene.

¹²Ni mrak neće zamračiti od Tebe,

i noć je svetla kao dan:

mrak je kao videlo.

¹³Jer si Ti stvorio šta je u meni,

sastavio si me u utrobi matere moje.

¹⁴Hvalim Te, što sam divno sazdan.

Divna su dela Tvoja,

i duša moja to zna dobro.

¹⁵Nijedna se kost moja nije sakrila od Tebe,

ako i jesam sazdan tajno,

otkan u dubini zemaljskoj.

¹⁶Zametak moj videše oči Tvoje,

u knjizi je Tvojoj sve to zapisano,

i dani zabeleženi,

kad ih još nije bilo nijednog.

¹⁷Kako su mi nedokučive pomisli Tvoje, Bože!

Kako im je velik broj!

¹⁸Da ih brojim, više ih je nego peska.

Kad se probudim, još sam s Tobom.

¹⁹Da hoćeš, Bože, ubiti bezbožnika!

Krvopije, idite od mene.

²⁰Oni govore ružno na Tebe;

uzimaju ime Tvoje uzalud neprijatelji Tvoji.

²¹Zar da ne mrzim na one, koji na Te mrze, Gospode,

i da se ne gadim na one koji ustaju na Tebe?

²²Punom mrzošću mrzim na njih;

neprijatelji su mi.

²³Okušaj me, Bože, i poznaj srce moje,

ispitaj me, i poznaj pomisli moje.

²⁴I vidi jesam li na zlom putu,

i vodi me na put večni.