Psalmi 144

¹Blagosloven Gospod, grad moj,

koji uči ruke moje boju, prste moje ratu,

²Dobrotvor moj i ograda moja,

utočište moje i Izbavitelj moj,

Štit moj, Onaj u koga se uzdam,

koji mi pokorava narod moj.

³Gospode! Šta je čovek, te znaš za nj,

i sin smrtnoga, te ga paziš?

⁴Čovek je kao ništa;

dani su njegovi kao sen, koji prolazi.

⁵Gospode! Savij nebesa svoja, i siđi;

dotakni se gora, i zadimiće se.

⁶Sevni munjom, i razagnaj ih;

pusti strele svoje, i raspi ih.

⁷Pruži ruku svoju s visine, izbavi me

i izvadi me iz vode velike,

iz ruku tuđinaca,

⁸Kojih usta govore ništavne stvari,

i kojih je desnica desnica lažna.

⁹Bože! Pesmu novu pevaću Ti,

u psaltir od deset žica udaraću Tebi,

¹⁰Koji daješ spasenje carevima,

i Davida slugu svog izbavljaš od ljutog mača.

¹¹Izbavi me i otmi me iz ruke tuđinaca,

kojih usta govore ništavne stvari,

i kojih je desnica desnica lažna.

¹²Sinovi naši neka budu kao bilje,

koje veselo odraste u mladosti;

kćeri naše kao stupovi

prekrasno izrađeni u dvoru;

¹³Žitnice naše pune,

obilne svakim žitom;

ovce naše nek se množe na hiljade i na sto hiljada

po stanovima našim.

¹⁴Volovi naši neka budu tovni;

neka ne budu napadanja, ni bežanja,

ni tužnjave po ulicama našim.

¹⁵Blago narodu, u kog je sve ovako!

Blago narodu, u kog je Gospod Bog!