Otkrivenje 21

¹I videh nebo novo i zemlju novu; jer prvo nebo i prva zemlja prođoše, i mora više nema. ²I ja Jovan videh grad sveti, Jerusalim nov, gde silazi od Boga s neba, pripravljen kao nevesta ukrašena mužu svom. ³I čuh glas veliki s neba gde govori: Evo skinije Božije među ljudima, i živeće s njima, i oni će biti narod Njegov, i sam Bog biće s njima Bog njihov. ⁴I Bog će otrti svaku suzu od očiju njihovih, i smrti neće biti više, ni plača, ni vike, ni bolesti neće biti više; jer prvo prođe.

⁵I reče Onaj što seđaše na prestolu: Evo sve novo tvorim. I reče mi: Napiši, jer su ove reči istinite i verne. ⁶I reče mi: Svrši se. Ja sam Alfa i Omega, Početak i Svršetak. Ja ću žednome dati iz izvora vode žive za badava. ⁷Koji pobedi, dobiće sve, i biću mu Bog, i on će biti moj sin. ⁸A strašljivima i nevernima i poganima i krvnicima, i kurvarima, i vračarima, i idolopoklonicima, i svima lažama, njima je deo u jezeru što gori ognjem i sumporom; koje je smrt druga.

⁹I dođe k meni jedan od sedam anđela koji imahu sedam čaša napunjenih sedam zala poslednjih, i reče mi govoreći: Hodi da ti pokažem nevestu, Jagnjetovu ženu. ¹⁰I odvede me u duhu na goru veliku i visoku, i pokaza mi grad veliki, sveti Jerusalim, gde silazi s neba od Boga, ¹¹i imaše slavu Božiju; i svetlost njegova beše kao dragi kamen, kao kamen jaspis svetli, ¹²i imaše zid veliki i visok, i imaše dvanaestora vrata, i na vratima dvanaest anđela, i imena napisana, koja su imena dvanaest kolena Izrailjevih. ¹³Od istoka vrata troja, i od severa vrata troja, od juga vrata troja, i od zapada vrata troja. ¹⁴I zid gradski imaše dvanaest temelja, i na njima imena dvanaest apostola Jagnjetovih.

¹⁵I onaj što govoraše sa mnom, imaše trsku zlatnu da izmeri grad i vrata njegova i zidove njegove. ¹⁶I grad na četiri ugla stoji, i dužina je njegova tolika kolika i širina. I izmeri grad trskom na dvanaest hiljada potrkališta: dužina i širina i visina jednaka je. ¹⁷I razmeri zid njegov na sto i četrdeset i četiri lakta, po meri čovečijoj, koja je anđelova. ¹⁸I beše građa zidova njegova jaspis, i grad zlato čisto, kao čisto staklo. ¹⁹I temelji zidova gradskih behu ukrašeni svakim dragim kamenjem: prvi temelj beše jaspis, drugi safir, treći halkidon, četvrti smaragd, ²⁰peti sardoniks, šesti sard, sedmi hrisolit, osmi viril, deveti topaz, deseti hrisopras, jedanaesti jakint, dvanaesti ametist. ²¹I dvanaest vrata, dvanaest zrna bisera: svaka vrata behu od jednog zrna bisera: i ulice gradske behu zlato čisto, kao staklo presvetlo.

²²I crkve ne videh u njemu: jer je njemu crkva Gospod Bog Svedržitelj, i Jagnje. ²³I grad ne potrebuje ni sunce ni mesec da svetle u njemu; jer ga slava Božija prosvetli, i žižak je njegov Jagnje. ²⁴I narodi koji su spaseni hodiće u videlu njegovom, i carevi zemaljski doneće slavu i čast svoju u njega. ²⁵I vrata njegova neće se zatvarati danju, jer onde noći neće biti. ²⁶I doneće slavu i čast neznabožaca u njega. ²⁷I neće u njega ući ništa pogano, i što čini mrzost i laž, nego samo koji su napisani u životnoj knjizi Jagnjeta.